Improvement of normative function as a condition for improving the security situation in the Republic of Serbia Cover Image

Unapređenje normativne funkcije kao uslov za poboljšanje stanja bezbednosti u Republici Srbiji
Improvement of normative function as a condition for improving the security situation in the Republic of Serbia

Author(s): Sreten Jugović, Slobodan Miletić
Subject(s): Law, Constitution, Jurisprudence, Constitutional Law, Public Law, Security and defense
Published by: Fondacija Centar za javno pravo
Keywords: Public law; constitution; legislation; security and defense; internal affairs; normative function; Republic of Serbia;
Summary/Abstract: Zakonska i podzakonska regulativa Republike Srbije iz oblasti unutrašnjih poslova od 2000. do 2012. godine u procesu je promena karakterističnih za legislativu zemalja u tranziciji. U tom procesu do sada su stvorene značajne normativne pretpostavke za poboljšanje bezbednosti I efektivno ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava u oblasti unutrašnjih poslova, kao i za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji. Ali, taj proces karakterišu i brojna prekoračenja propisanih rokova za donošenje zakona i podzakonskih propisa iz oblasti unutrašnjih poslova, kao i nedorečenosti i nedostaci nekih od donesenih zakona i podzakonskih propisa iz ove oblasti. Prekoračenje propisanih rokova za donošenje zakona lako je uočiti zbog neizvršavanja obaveze zakonodavca utvrđene odredbama čl. 15 Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Naime, od 23 zakona (važeća na dan 1. septembra 2012. godine) iz oblasti unutrašnjih poslova: dva je donela Skupština SFRJ u skladu sa Ustavom SFRJ koji je važio od 1974. do 1992. godine; dva je donela Skupština SRS u skladu sa Ustavom SRS koji je važio od 1974. do 1990. godine; osam je donela Narodna skupština RS u skladu sa Ustavom RS koji je važio od 1990. do 2006. godine, od kojih su četiri usklađena, a četiri još nisu usklađena sa važećim Ustavom; 11 je donela Narodna skupština u skladu sa važećim Ustavom. U celini posmatrano, od 23 navedena zakona iz oblasti unutrašnjih poslova usaglašeno je sa važećim Ustavom 15, a još nije usaglašeno osam zakona. Prema tome, iako je važeći Ustav na snazi od 8. oktobra 2006. godine, a opšti rok u kojem su sa Ustavom morali biti usklađeni svi zakoni koji nisu s njim u skladu istekao još 31. decembra 2008. godine (dakle prekoračen za gotovo četiri godine), preostalo je da se sa važećim Ustavom uskladi još osam, do sada neusklađenih zakona, donesenih na osnovu odredaba ranije važećih ustavnih akata. Prekoračenje propisanih rokova za donošenje podzakonskih propisa može se najbolje uočiti kod grupe od osam zakona novije generacije usklađenih, odnosno donesenih u skladu sa važećim Ustavom. Tim zakonima, utvrđeni rokovi za donošenje izvršnih propisa za izvršavanje zakona do sada su istekli (u rasponu) – za više od 10 meseci (najmanje prekoračenje), odnosno za više od šest godina (najveće prekoračenje). Ozbiljnost ovih prekoračenja je tim veća kad se ima u vidu da je ovim zakonima utvrđeno ukupno 232 ovlašćenja za donošenje izvršnih propisa za izvršavanje zakona. Od toga je donošenjem propisa do sada (1. septembar 2012. godine) realizovano svega 96 ovlašćenja, a nije realizovano čak 136 ovlašćenja. Pored navedenog višegodišnjeg prekoračenja rokova, nije izvesno ni koliko će još godina biti potrebno da se ovih 136 ovlašćenja realizuje donošenjem nedostajućih podzakonskih akata. Nedorečenosti i nedostaci zakona iz ove oblasti mogli su samo delimično biti obrađeni u ovom radu, ali analiza sadržaja tih zakona i podzakonskih propisa izvršena pre ovog rada pokazuje da je tih nedorečenosti i nedostataka, kao i redakcijskih propusta i nedoslednosti, daleko više nego što je u ovom radu moglo biti obrađeno. Nedonošenje zakona i podzakonskih propisa u propisanim rokovima, kao i nedorečenosti i nedostaci donesenih zakona i podzakonskih propisa, jesu činjenice koje opravdavaju pretpostavku da je u Republici Srbiji usporeno neophodno poboljšanje bezbednosti i efektivno ostvarivanje i zaštita ljudskih prava u oblasti unutrašnjih poslova. Razume se, za potvrđivanje u praksi ove pretpostavke bilo bi potrebno sprovesti i odgovarajuće empirijsko istraživanje, ali cilj ovog rada ograničen je samo na to da se, na podlozi navedenih činjenica, sa normativno-pravnog stanovišta ukaže na osnovanost ove pretpostavke. Činjenice koje opravdavaju osnovanost ove pretpostavke trebalo bi da budu dovoljne da se što pre unapredi normativna funkcija od koje zavisi ažurnost i kvalitet donesenih zakona i podzakonskih propisa iz oblasti unutrašnjih poslova. Umesto mnoštva do sada formalno zaduženih lica za pripremu ovih propisa, čiji su nedovoljni rezultati predstavljeni u ovom radu, trebalo bi u nadležnim organima okupiti manji broj po rezultatima istaknutih stručnjaka koji će ovaj posao okončati daleko ažurnije i kvalitetnije. Okončanjem ovog posla stanje normative u oblasti unutrašnjih poslova biće neuporedivo povoljnije, jer će to značiti da su otklonjene nedorečenosti i nedostaci u zakonima iz oblasti unutrašnjih poslova koji su do sada usklađeni, odnosno doneseni u skladu sa važećim Ustavom. Dalje, to će značiti i da su svi zakoni iz oblasti unutrašnjih poslova konačno usklađeni sa važećim Ustavom. Takođe, na taj način biće otklonjene nedorečenosti i nedostaci u podzakonskim propisima koji su do sada doneseni na osnovu ovlašćenja sadržanih u zakonima iz oblasti unutrašnjih poslova. I, najzad, biće konačno doneseni svi izvršni (podzakonski) propisi za izvršavanje zakona iz oblasti unutrašnjih poslova. Istovremeno sa usklađivanjem, odnosno donošenjem zakona u skladu sa Ustavom, kao i donošenjem izvršnih propisa za izvršavanje donesenih i budućih zakona iz oblasti unutrašnjih poslova, trebalo bi u što kraćem vremenskom periodu stvoriti i potrebne uslove za njihovo delotvorno i brzo oživotvorenje (implementaciju) i, time, za poboljšanje stanja bezbednosti, sigurniji i mirniji život svih i efektivnu zaštitu ljudskih prava i sloboda u Republici Srbiji.

  • Page Count: 20
  • Publication Year: 2012
  • Language: Serbian