We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
U spisu Filozofija prava Hegel (Hegel) govori o priznanju čoveka kao takvog. Čovek je priznat kao takav a ne na temelju njegove partikularne nacionalne karakteristike. Ovo je postalo moguće u okviru moderne, liberalne Evrope, koja pravi razliku pogotovo između privatnih i javnih, crkvenih i državnih opštih interesa.
More...
Ideja Hane Arent o politici nastaje pre svega iz potrebe da se potvrdi da je hrabrost pred tragedijom moguća: uzdizanje ljudske inicijative i značenja postojanja svakog ko se ispoljava u delanju dovodi se u neposrednu vezu sa iskustvom mnoštva žrtava i saučesnika totalitarizma, sa svođenjem žrtava na pasivnu animalnost, jadna stvorenja ili žive mrtvace izmeštene iz svake ljudske zajednice, izgubljene u prazninama zaborava koncentracionih logora, svođenjem kojem su podvrgnuti i sami dželati, anonimni izvršioci neljudskih zakona, a u isto vreme bića prepuštena slučajnosti svojih raspoloženja.
More...
Počinjem sa Geteovim citatom jer mislim da ovaj poetičan aforizam osvetljava viziju istorije, politike i sveta Hane Arent. Da bi predupredili kritiku, odmah da kažem da znam da je metafora »građenja kuće« u filozofiji Arentove povezana sa radom odnosno stvaralaštvom, a ne sa delovanjem. U Geteovoj pesmi, međutim, ona se tiče obojeg, mada u paradoksalnom obliku, kao aporija. Gete govori da će svako ko je rođen graditi novu kuću – gradiće svoj vlastiti svet – i to je ona nova kuća koju će naslediti neko drugi a taj drugi će izmeniti kuću, iako je niko neće dovršiti, izgraditi.
More...
Feministkinje »drugog talasa« su tokom poslednjih deset godina života Hane Arent, sve do njene smrti 1975, na njeno delo reagovale slično kao Kejt Milet u knjizi Seksualna politika: preuzele su njenu konceptualizaciju političkih fenomena, recimo fenomena moći i nasilja, i upotrebile je za projekt oslobađanja žena. Nisu tražile da ona postane feministkinja, niti su tvrdile da postoji nekakav ženski način mišljenja koji bi ona trebalo da usvoji, a nisu ni usvajale njeno delo kako bi kritički razmotrile feminizam. Sama Arentova je bez sumnje bila svesna narastajućeg feminističkog pokreta, ali na njega u javnosti nije reagovala. Ona sebe nije videla kao feministkinju, a bila je i veoma skeptična prema svakom pojedinačnom političkom pokretu, naročito onome koji u pitanje dovodi njeno razlikovanje između privatnog i javnog.
More...
To je kao u dečijoj igri. Uzvikuje se; »Vruće«, ali ruka koja je mogla pronaći traženi predmet, udaljava se i ne nalazi ga. Fric Heller pi{e u svojim misaonim »nefilozofskim razmatranjima« o Wittgensteinu (Merkur, 1959, 12). »Želi li se Wittgensteinovo mišljenje razumeti na njegovom sopstvenom nivou, onda su imaginacija i karakter jednako značajni kao i »mišljenje«. Jer, temperatura tog mišljenja spada u njegovu suštinu, u strasti je ozbiljnost, ritam rečenica je jednako rečit, kao i ono što one kazuju, a ponekad je tu znak tačka–zapeta kao granični kamen između misli i trivijalnosti…
More...
Čim otvorim usta ja zaveštavam, što je malo verovatno, neverovatno u mom životu, to je pravilo koje bih hteo da sledim i koje prosuđuje, jednom reči, dvoboj između onoga što pišem i onoga što bi gore, iznad, u tekstu Džef napisao, pored ili iznad mene, po meni, ali isto tako i za mene, meni u prilog, ka meni i umesto mene, jer, mogli biste da primetite da, biće da je njegov hvalospev vrele hladnoće, jednom reči...
More...
Considering the fact that there are few studies (in Serbian, as well as in Serbian translation) that deal with Derrida’s deconstruction and music, this paper’s goal is to offer the possible angles of thinking deconstruction and music relations. This is achieved through four sketches “entitled”: deconstruction in music; deconstruction of music; deconstruction by music and, finally, deconstruction and music, showing that music has everything to with deconstruction, almost asserting that music is and has always been deconstructive art par excellence.
More...
Est-il possible Derrida apres Derrida? Et comment? Cette question suggere, peut-ętre, l’idée que désormais aucun sens ne revient plus au vivant (qui est porteur du nom) mais seulement au nom, a l’esprit (ou: spectre?) du nom, ou bien, comme dirait Derrida lui-męme, “au nom du vivant comme nom du mort”. Et en plus: au nom du mort comme nom du encor-vivant! Étant donné que la survie est la vie la plus intense possible.
More...
Starting from the nineties, almost every Derrida’s lecture deals with constants as “Philosophy as an Institution”; “Institution of the Philosophy”; “Philosophical Institutions” and then, on August 23 2002 at Cerisy, he starts to treat the “Philosophical model of a contra-institution” or “The Model of philosophy as a contra-institution”. The aim of this paper is to present and determine the institution of philosophy in the context of dead of a philosopher.
More...
Dans ce texte l’auteur souligne la tension qui régne entre, d’un coté, principe de l’hospitalité inconditionnelle qui impose d’ouvrir la porte a chaque nouveau venu, ŕ tout étranger, qui vient de n’importe oů et, de l’autre coté, l’hospitalité conditionnelle qui se manifeste dans toutes les lois de l’hospitalité. Cette tension est directement visible dans le statut juridique et politique des refugiés et des personnes sans-papiers et indirectement elle touche les concepts politiques traditionnels, il y a peu de temps presqu’ intouchables, comme c’est la souveraineté, l’appartenance étnique oů un Etat-nation. Dans ce sens l’auteur fait la différence entre un étranger et un réfugié, en montrant que bien que le réfugié est toujours un étranger, l’étranger n’est pas toujours un réfugié, en tenant compte de la différence de leur status juridique et politiques, c’est a dire en ayant en vu les lois d’(in)hospitalité.
More...
Already in his earliest writings on Husserl, Derrida came to believe that the essence ofWestern thought lies in its will to secure a lasting presence of things. His determination of metaphysics as a metaphysics of presence has become very known and abundantly interpreted. However, there is a scandalous silence concerning his complementary determination of metaphysics as a metaphysics of life. As for all history of philosophy, and most evidently at its end in Husserl, the presence meant a vivid presence, a full presence of Life to itself. So the famous critique of metaphysics has to be, not in a second place, a critique of the philosophy of Life. How much seriously have we taken Derrida’s early insight that “the living present”, that ultimate ground of phenomenology, which is in turn characterized as “the most modern, critical and vigilant form of metaphysics,” is “a concept that cannot be broken down into a subject and an attribute?” To take a clear hold on this issue is to see in deconstruction a thought that tries to introduce into philosophy not death in general but “my own death.” In comparison with the metaphysics, its proper register is neither life nor death. Deconstruction turns out to be a thought that is not afraid of being haunted by specters and phantoms.
More...
MIXER, Zoran Janić: Jaspersovo pitanje krivice; CEMENT, Goran Cvetković: Sva ministarkina lica; ARMATURA, Faruk Šehić: Talibanskim stazama revolucije; VREME SMRTI I RAZONODE, Predrag Lucić: Serbia Konfidenšl; BULEVAR ZVEZDA, LIMONOV, Eduard; BLOK BR. V, L. Bodroža & T. Marković: Karta srpskog spasa (17)
More...
