Омама у Берлину: некрополис изнад метрополиса
Berlin's Omama: a necropolis above the metropolis

Summary/Abstract: Роман Омама Слободана Владушића његово је најбоље прозно остварење до сада. Овај суд се, уосталом, налази и у изводима из рецензија Дејана Стојиљковића и Владимира Кецмановића, штампаним на корици књиге. Посматрано хронолошки, Владушић се од првог романа Forward (2009), преко романâ Ми изабрани (2013) и Велики јуриш (2018), до последњeг у низу, Омаме, кретао узлазном поетичком линијом. Омама се може читати као сваки други роман, међутим, тек откривање бројних интертекстуалних релација с разноврсним књижевним и уметничким делима, суптилно уметнутих у ткиво текста, доноси право читалачко задовољство. Стога је пожељно да читалац овог дела познаје културу и литературу Немачке с почетка прошлог века, али и политичке и социјалне прилике у Вајмарској републици и Берлину. Та духовна корелација, свакако, подразумева остварења, као што је роман Берлин Александерплац Алфреда Деблина или филм Метрополис Фрица Ланга. На другој страни, стваралаштво Милоша Црњанског се „огледа” на странама романа Омама; његова дела Ирис Берлина и Ембахаде, пре других, али и поезија, есеји и сви текстови у којима уздиже или куди германски дух Немачке и Аустрије. Колико је аутор пишући свој роман имао у свести опус Црњанског, уз Андрића најзначајнијег српског писца, сведочи и наслов. Он је реминисценција на наслов првог поглавља Друге књиге Сеоба: „Али све је то само омама људских очију”.

• Details
• Contents