We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Niko ne želi rat. Ali severna Amerika, Evropska unija i Rusija nezadrživo jure ka njemu, ukoliko konačno ne prekinu fatalnu spiralu međusobnih pretnji. Svi Evropljani, uključujući i Rusiju, snose zajedničku odgovornost za mir i bezbednost. Prisetimo se ovog cilja i nećemo zalutati na stranputicu.
More...
Predsednik Nemačke Joachim Gauck nam je pokazao svet onakvim kakvim ga Zapad zamišlja. Tokom posete Gdanjsku povodom obeležavanja 75 godina od početka Drugog svetskog rata, Gauck je gledajući ka istoku izjavio: „Koliko smo se samo prevarili verujući da je očuvanje mira i stabilnosti odnelo konačnu pobedu nad željom za moć“. Zapad želi samo mir i stabilnost, želja za moći mu je strana? Onda amen. To je naša savršena savest.
More...
Susret Putina i Porošenka u Minsku (umesto neodržanog sastanka u Berlinu) završen je rezultatom ravnim apsolutnoj nuli. Vladimir Putin je izjavio da nije on taj s kim treba razgovarati o miru u Ukrajini već da su to predstavnici Narodnih republika Donjecka i Luganska, a ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je najavio da se Rusija sprema da na zaraćeno područje pošalje novi humanitarni konvoj. Ideja o upućivanju humanitarnog konvoja je tek postfaktum postala do kraja jasna. Njena suština nije u tome da se na teritoriju suseda, u „trojanskom konvoju“ prevezu vojnici, oružje ili vojna tehnika. Sve pobrojano se već nekoliko meseci uredno prevozi preko rusko-ukrajinske granice.
More...
Ovo je gotovo trivijalno, ali se često odbacuje. Nije NATO samo, a po završetku hladnog rata zapravo ni prvenstveno, savez za odbranu od spoljašnjih neprijatelja. Da bi se to razumelo potrebno je poći od sledećeg zapažanja.
More...
Međunarodni odnosi imaju svoju unutrašnju logiku. Još davne 1987, lideri SSSR i SAD su potpisali Dogovor o likvidiranju raketa srednjegi malog dometa (RSMD). To je bio prvi signal da se hladni rat završio. A u julu 2014, Vašington je optužio Moskvu da je vršila kopnene probe nove krilate rakete čiji domet prekoračuje okvire koji su ovim dogovorom propisane. Napominjem da su saglasno dogovoru RSMD tada bile uništene rakete s dometom od 500 do 5500 kilometara. Američka štampa je i ranije pisala o tome da usavršavanjem svoje krilate rakete P-500 koja je, kako se da razumeti, borbeni element operativno-taktičkog kompleksa „Iskander“, ruska strana zapravo krši dogovor.
More...
Rat je najupečatljiviji primer međuzavisnosti, kao uostalom i zablude o moći i pogotovo nadmoći. Kakav je primera radi privredni odnos snaga u svetu? Jer moć raketa, tenkova i aviona nije nezavisna od proizvodnje i novca, da to kažem pojednostavljeno. Ovo pogotovo ako se ceni uticaj sankcija na rusku privredu i posredno na njenu vojnu moć.
More...
Govor koji je Putin održao 21. februara 2022. povodom priznavanja nezavisnosti Donbasa i Luganska jedan je od najneobičnijih političkih govora našeg doba. Za nešto više od 55 minuta Putin je izgovorio oko 6.000 reči, bez zastoja i bez ijednog lista hartije pred sobom. Koliko je to moguće oceniti s ove strane ekrana, rekao bih da nije koristio ni teleprompter.
More...
Odavno Srbi nisu bili jedinstveniji nego što su se pokazali sada, povodom ruskog napada na Ukrajinu. Poslednji put su bili tako jedinstveni kada je Milošević pokrenuo tenkove na Hrvatsku, i dalje, sve dok svi njegovi ratovi nisu bili izgubljeni. Tek posle poraza na Kosovu on je mogao da izgubi i izbore. Ali dok su ratovi vođeni, naročito dok su vođeni pobedonosno, nacionalno jedinstvo je bilo na zavidnom nivou. Malo je kome smetalo što su ti ratovi bili zločinački, što su ih vodili zločinci, ali i što je celokupno za borbu sposobno stanovništvo Srbije gurano u zločine. Odobravali su ljudi, glasno ili bar prećutno, razaranja Vukovara i Dubrovnika, tri godine bombardovanja Sarajeva, stotine (preciznom snajperskom paljbom, u glavu) pobijene sarajevske dece, pa genocid u muslimanskim enklavama u istočnoj Bosni, pa proterivanje milion stanovnika Kosova u susedne zemlje, pa hiljade prevezenih leševa sa Kosova, među kojima je bilo dece, žena i staraca, zakopanih na poligonu specijalnih jedinica, nadomak srpske prestonice.
More...
Novinari koji su 20-ih i 30-ih godina prošlog veka pisali o međunarodnim odnosima svoje doba su zvali poratnim. Događaje su pratili iz perspektive Velikog rata koji je razorio Evropu nekoliko godina ranije. Istoričari koji danas govore o tom vremenu zovu ga međuratnim, jer te godine analiziraju kao deo procesa koji vodi ka još razornijem Drugom svetskom ratu. Kamo sreće da su novinari iz 30-ih imali tu perspektivu.
More...
„Premda je to ludilo, ipak u njemu ima metode“, govorio je Polonije. Postupci glavnog ruskog načelnika potvrđuju ove reči. Samo četiri dana nakon početka masakra, koji se po naređenju Roskomnadzora (Federalna agencija za nadzor informacionih tehnologija i komunikacije) od sada ima zvati „specijalna vojna operacija“, Vladimir Putin je izjavio: „Najviši zvaničnici vodećih zemalja Natoa dozvolili su sebi agresivne izjave o našoj zemlji, stoga naređujem ministru Odbrane i načelniku Generalštaba da snage ruskih nuklearnih snaga za odvraćanje stave u stanje posebne borbene gotovosti“.
More...
Europska unija hvali diskutabilni Sporazum o pridruživanju s Ukrajinom kao prilog stabilizaciji zemlje i kao izlaz iz njezine ekonomske nevolje. EU i Ukrajina su 21. ožujka potpisale politički dio Sporazuma, a EU je u prijelaznom razdoblju stavila na snagu trgovinske olakšice na izvoz ukrajinske robe. Sporazum bi pak u potpunosti trebao stupiti na snagu nakon ukrajinskih izbora krajem svibnja. No suprotno tvrdnjama EU-a, Sporazum zaoštrava napetosti u Ukrajini, kao i njezine ekonomske probleme.
More...
Zašto stalno ponavljamo iste greške? Ma, to je samo neko koškanje na Balkanu, rekli smo – a onda je atentat u Sarajevu pokrenuo Prvi svetski rat. Ma, Hitlerova pretnja Čehoslovačkoj je „neki obračun u dalekoj zemlji, među ljudima o kojima ništa ne znamo“ – a onda smo se zatekli u Drugom svetskom ratu. Ma, Staljinova okupacija daleke Poljske posle 1945. nije naša stvar – a onda dobijemo hladni rat. Opet smo to uradili, dremali smo dok nije bilo prekasno za krajnje posledice Putinove aneksije Krima 2014. Pa smo tako, u četvrtak 24. februara 2022. opet osvanuli razbijenih iluzija.
More...
Nema razlike između onih žena, djece i staraca koji su pod bombama i granatama živjeli u podrumima Vukovara 1991, u Sarajevu 1992-94, Beogradu 1999, Bagdadu 2003 – i ovih sada u Kijevu, Harkovu i drugim gradovima Ukrajine. Istu patnju ljudi koje je takva sudbina snašla dijele, i istu ulogu nevine žrtve, objekta iživljavanja onih neljudi koji ih bombardiraju, tkogod da su ti i bez obzira s kojim motivima takve patnje bližnjima izazivali. Za vrijeme Nato bombardiranja Beograda 1999. napisao sam u pismu direktoru vašingtonske Carnegie zaklade za svjetski mir: „Kad ste već propustili bombardirati bombardere Vukovara, Dubrovnika i Zadra 1991. i Sarajeva 1992-94. i drugih bosanskih i hercegovačkih i kosovskih gradova i sela kroz balkanske ratove devedesetih, ne vidim što ćete postići time što ste u podrume i skloništa natjerali poslije toga srbijanske civile, žene, djecu i starce Beograda, Novog Sada i drugih gradova Srbije?“
More...
„Mislim da će Putin investirati Kijev“, rekao mi je jedan Nato general. Na trenutak sam pomislio da sam ga pogrešno čuo, a onda sam shvatio da koristi ovu reč u starom vojničkom žargonu za opkoljavanje grada bez okupacije. Ta jedna reč pokazuje koliko smo nazadovali u Evropi tokom poslednjih 15 godina: od sveta u kom investirati znači ulagati novac u nešto, do sveta u kom investirati znači opsedati ga vojskom.
More...
Uoči Uskrsa iz Ženeve je stigla vest da je između Rusije i Zapada, napokon, postignut načelni sporazum o pravcu rešavanja Ukrajinske krize mirnim putem. Možda od tog sporazuma neće biti nikakve vajde, jer on „preskače“ neke bitne stvari, ali njegov sadržaj ipak upućuje na zaključak da su obe strane sklone da odustanu od maksimalnih zahteva.
More...
Razgovor sa Helmutom Schmidtom, bivšim zapadno-nemačkim kancelarom (1974-1982) i ministrom odbrane, vodio Matthias Nass.
More...
Krim je bio sastavni deo Rusije od 1783, kada ga je caristička imperija anektirala deceniju posle pobede nad Otomanima u borbi kod Kozludže – do 1954. kada je sovjetska vlada izdvojila poluostrvo iz Ruske Sovjetske Federacije Socijalističkih Republika (RSFSR) i predala ga Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici. Vest o transferu prenela je sovjetska štampa krajem februara 1954. osam dana pošto je Prezidijum Vrhovnog Sovjeta SSSR usvojio rezoluciju. Tekst rezolucije uz poneki umirujući izvodiz diskusije sa sednice Prezidijuma održane 19. februara, objavljeni su zajedno sa vrlo kratkim saopštenjem. Više detalja o transferu neće biti otkriveno do kraja sovjetske ere.
More...
Postaje upadljivo proteklih sedmica kako se događaji u Ukrajini, pretežito u medijima na ovdašnjim prostorima, mimo svih drugih teorija uspoređuju i s “mogućnostima jugoslavenskog scenarija raspada”. Podjednako je upadljivo i kako se u argumentacijama zatu usporedbu upotrebljavaju različiti argumenti, ovisno o sredini u kojoj se teorije “jugoslavenskog raspada” spominju. Na stranu potpuno nesuvisle varijante poput one u pitanju političaru iz Ukrajine u ovdašnjim dnevnim novinama gdje se tzv. jugoslavenski scenarij povezuje s mogućnošću napada Rusije na Ukrajinu!? Kakve veze ima inozemna vojna intervencija s ondašnjim yu-raspadom.
More...
Frank-Walter Steinmeier je nedavno izjavio „da je Nemačka prevelika da bi komentarisala svetsku politiku“. Sada vidimo na šta je mislio. Nemačka ne samo da je komentarisala situaciju u Kijevu, već se i aktivno umešala. Rezultat je diplomatska katastrofa. Da li su Merkel i Steinmeier naivni ili su samo želeli da budu lukavi? Možda su nameravali da pomognu Ukrajincima ili čak da Putinu pokažu gde mu je mesto? Oba ova plana su se izjalovila. Bila podela ili rat, Ukrajina će platiti visoku cenu za to što je podlegla zapadnom iskušenju, u čemu i Nemačka ima veliku odgovornost.
More...
