Author(s): Zoran Paunović / Language(s): Serbian
Issue: 30/2017
Шекспир је у Србију стигао релативно касно (мада нам се, с обзиром на то колико је – и на колико различитих начина – присутан, почесто чини да је с нама одувек).1 А доспео је међу нас средином деветнаестог века, посредством првих превода, чији је творац био други главни јунак ове приче. У тој причи, биће највише речи управо о многоструко значајној повезаности Лазе Костића с Вилијамом Шекспиром. Пре тога, можда неће бити незанимљиво споменути неке од разлога за Шекспиров понешто закаснели долазак у Србију.
Кренимо зато од подсећања на чињеницу да до деветнаестог века драмска традиција у Србији практично и није постојала – из добро знаних историјских разлога. Ренесанса је, као и многи други уметнички правци током пет векова колико су ти разлози потрајали, прошла мимо нас. Као и читава историја драме у вековима пре деветнаестог. Истина, можемо запазити да је драмских елемената било у епској поезији и народним приповеткама. Било их је, што је посебно значајно, и у народним баладама, и управо су јунаци тих балада били међу првима који су оживели на позорници, обележивши на тај начин зачетке позоришног живота у Србији. Публика је те јунаке од самог почетка захвално пригрлила – не само због тога што су рани позоришни комади своје теме проналазили претежно у српској историји и народном стваралаштву, већ и због тога што је осећала, добрим делом вероватно и инстинктивно, колико је велики значај театра за развитак националне културе. Стога се релативно брзо, средином осамнаестог века, стигло до модернијих облика драмског израза. И као и у многим другим видовима уметничког стварања, први важнији утицаји допирали су из Немачке (биће то приметно и у раним преводима Шекспира – пошто су неки од њих сачињени уз помоћ раније постојећих немачких превода). Због тога су аутори попут Шилера или нешто касније Волтера, у српску драмску традицију доспели пре Шекспира, али је зато Шекспир код нас стигао пре Гетеа, Корнеја, Молијера, па и пре Есхила и Софокла. И нико од њих, то треба посебно нагласити, није толико превођен и игран као Вилијам Шекспир.
More...