Cookies help us deliver our services. By using our services, you agree to our use of cookies. Learn more.
  • Log In
  • Register
CEEOL Logo
Advanced Search
  • Home
  • SUBJECT AREAS
  • PUBLISHERS
  • JOURNALS
  • eBooks
  • GREY LITERATURE
  • CEEOL-DIGITS
  • INDIVIDUAL ACCOUNT
  • Help
  • Contact
  • for LIBRARIANS
  • for PUBLISHERS

Content Type

Subjects

Languages

Legend

  • Journal
  • Article
  • Book
  • Chapter
  • Open Access
  • Language and Literature Studies
  • Language studies
  • South Slavic Languages

We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.

Result 21-40 of 5623
  • Prev
  • 1
  • 2
  • 3
  • ...
  • 280
  • 281
  • 282
  • Next
Doprinos Muniba Maglajlića u strategiji očuvanja  bosanskoga jezika: Neka zapažanja u vezi s Poveljom o bosanskom jeziku i Bilješkama o Povelji iz 2002. godine

Doprinos Muniba Maglajlića u strategiji očuvanja bosanskoga jezika: Neka zapažanja u vezi s Poveljom o bosanskom jeziku i Bilješkama o Povelji iz 2002. godine

Author(s): Haris Ćatović / Language(s): Bosnian Issue: 1/2018

This paper presents some observations about Povelja o bosanskom jeziku (Bosnian language Charter), and in particular about Bilješke o povelji (Notes on the Charter) issued in 2002, prepared by Professor Munib Maglajlić. In this paper we will pay attention to the important moments of our cultural heritage, from which emerged the characteristic and special culture. In that sense, Professor Maglajlić emphasized important historical facts that should not be neglected when we talk about this culture specificity. Elaborating the importance of these facts for Bosnian language, from the way in which he understood that culture, it was clear that Maglajlić set up the language as an evolving model of culture in which all cultural systems, moral attitudes of an ethnic community, were stored. With these distinctive characteristics, such community should take its corresponding place and it should be clearly determined not only towards other nations, but also towards itself. Thanks to Maglajlić, we came to the conclusion that language was the fundamental resource of cultural identity, which represented and reflected the essence of that identity, its characteristic, and raised the reputation of language at the level of the meaningful carrier of national intelligence.

More...
Društveno-politički status bosanskoga jezika u Bosni i Hercegovini i južnoslavenskoj jezičkoj zajednici

Društveno-politički status bosanskoga jezika u Bosni i Hercegovini i južnoslavenskoj jezičkoj zajednici

Author(s): Alen Kalajdžija / Language(s): Bosnian Issue: 18/2019

The text discusses the various conditions that determined the social and political status of the Bosnian language in general, focusing on the circumstances that characterized the ways of returning this language to the public discourse not only in Bosnia and Herzegovina, but also in those states and societies in which Bosnian language has acquired the status of an official language, ie was given the opportunity to be studied as one of the minority language that are being used in the field of education, public communication as well as in the domain of private use in the countries of Southeast Europe. The paper also deals with the basic historiographic, demographic, legislative and constitutional solutions related to the official use of the Bosnian language, and discusses the issues of scientific study of this language in the South Slavic social context.

More...

СИНТАКСИЧКАТА АНАЛИЗА НА СЛОЖЕНАТА РЕЧЕНИЦА ВО НОВИНАРСКИОТ ПОТСТИЛ НА СТАНДАРДНИОТ МАКЕДОНСКИ ЈАЗИК

Author(s): Violeta Janusheva / Language(s): Macedonian Issue: 2/2016

The compound sentences that contain three or more predicative entities, i.e. part-sentences (independent or dependent) and are a part of the journalistic substyle in the Macedonian standard language are a real challenge regarding their syntactic analysis for the Macedonian language researches. Therefore, the aim of the paper is to present that the syntactic analysis of these sentences shows many dilemmas and that regarding the Minova-Gjurkova’s Syntax cannot be fully valid. In the same time, the paper shows that in the syntactic analysis of these sentences the reconstruction and the nominalization have a very important role.

More...
Hromatska terminologija u rusinskom i srpskom jeziku
20.00 €
Preview

Hromatska terminologija u rusinskom i srpskom jeziku

Author(s): Mihajlo P. Fejsa / Language(s): Serbian Issue: 2/2019

In this paper, the author compares chromatic terms in Ruthenian and Serbian. He focuses on the basic colour terms according to Berlin and Kay: white, black, red, green, yellow, blue, brown, purple, pink, orange, and grey. They have equivalents in both languages: Ruthenian bila – Serbian bela, čarna – crna, červena – crvena, željena – zelena, žovta / žolta – žuta, belava – plava, braon – braon, lilova – ljubičasta, celova – roze, pomarančecova /poma- randžecova – narandžasta, šiva – siva. The criterion of one-morpheme word is not appli- cable to the terms lilova, celova, and pomarančecova /pomarandžecova in Ruthenian, and ljubičasta and narandžasta in Serbian. It is applicable to the terms bila, čarna, červena, željena, žovta / žolta, belava, braon, and šiva. With the exception of braon, all these terms are derived from the Proto-Slavic language (*bеlъ, *čьrnъ, *čьrvenъ, *zelenъ, *žltъ, *polvь, and *sivъ). As far as the Berlin–Kay’s universal of seven phases of colour formation is con- cerned, our study of chromatic terminology confirms it. In accordance with the supposed first stage of development, the Ruthenian language has bila and čarna; according to the second stage, Ruthenian has červena; in accordance with the third stage, Ruthenian has že- ljena or žovta / žolta; according to the fourth stage, Ruthenian has žovta / žolta or željena; in accordance with the fifth stage, Ruthenian has belava; according to the sixth stage, it has braon; and in accordance with the seventh stage (even if we leave aside the multi-mor- pheme terms lilova, celova, and pomarančecova /pomarandžecova), it has šiva. Generally speaking, the usage of the terms is identical in both investigated languages but there are several differences (e.g. cibulja – beli luk, željena pasulja – boranija). The most frequent suffixes are -asta and -ista in Ruthenian, and -asta in Serbian. Most of the chromatic terms are of Slavic origin but there are several borrowings used for nuance purposes in recent decades, e.g. azurna, teget, akvamarin, tirkizna, and others. Some borrowings remain unchanged, e.g. in both languages blond, braon, drap, krem, bež, and oker, and only in Serbian lila and roze. Hungarian was the official language until the first decades of the 20th century (until the collapse of the Austro-Hungarian Monarchy in 1918), during which Ruthenian–Hungarian bilingualism reigned. That is the reason why several Hungarian colour names are found, e.g. in surnames (the Ruthenian surname Barna comes from Hungarian barna ‘brown’, Fekete/Feketa is from fekete ‘black’, and Vereš is from vörös ‘red’) and in the names of domestic animals (the Ruthenian horse name pejka [Serbian riđan] comes from Hungarian pej ‘brown’ and šarga [Serbian žutalj] is from sár- ga ‘yellow’). The general name for ‘colour’ comes from the German language (Ruthenian farba is from German Farbe).

More...
Границе ијекавских говора у Западној Србији

Границе ијекавских говора у Западној Србији

Author(s): Slavoljub Marković / Language(s): Serbian Issue: 1/2012

Настоншан работа посвишаетси следукошим вопросам: а) влижнико миграцић, оказавших изменение диалектно и картини западноћ Сербии, б) прежним попњrткам определитњ граници иекавского произношених в Сербии, в) актуалвноћ территориалbнои распространенности иекавского произношении в Сербии. Благодара мошноћ динарскоћ миграционноћ струе носители штокавского иекавского плоизношени и в течение ХVII, ХVIII и XIX вв. разлилисe и по Сербии. ВњIавла и преимушество в пополнении западноћ половини территории Сербии, они сливакотса с коренним населением, а также с переселенцами из других областећ — косовско-метохићскои, вардарско-моравскои, тимочско-браничевскоћ и шопскоћ. На территории Сербии миграционнње струи интенсивно смешивалиcБ, В частности вее централbноћ части — в Шумадии. Вси западнаи половина территории Сербии била попришем длителњних и интенсивних миграционних контактов. Основноћ тон ее постмиграционному Зтническому составу придает динарскии злемент, однако в зтом составе оказалисЊ также следњи осталВНБIх миграционнЊих струи, Едва намеченнЊше в подринско-валевских, струи внединарского происхождении в Шумадићскои Колубаре и Жceнице отчетливо дифференцированњи и в процентном отношении хорошо представленљи. В то врема как динарска и струи к западу отрудничского водораздела настолњко силвна, что другие по отношенико к нећ терикотса, то в данних шумадићских областих ее преимушество представлeнo в болеe скромноћ форме. В зтническом отношении зти области можно сЧитатњ переходнњими от КчистоЖ динарских кобластим разнообразного зтнического состава. Подавликошее преимушество (в. основном динарского) злемента над копенним населением в постмиграционноћ зтническоћ структуре западноћ половини территории Сербии не маргинализирует роли коренного населенин в процессах кристаллизации диалектноћ смеси, образованноћ во врема миграцић. ПроцессЊI кристаллизации не всегда бњли одинаковњими. Они бњли обуслов Ленљи как количественним соотношением переселенцев и старожилов во времи их междоусобиц, так и множеством обстонтелњствЗкономического, кулвтурного и психологического харгктера, неравномерно представленних и всегда отлича кошцихса друг от друга в каждoћ сфере. Факторњи, определикошие направлениа кристаллизации диалектно и смеси в западнои половине Сербии, «разделилих даннуко территорико на две сравнитељно болњшие диалектнЊле части: на областњ, в которои переселенцњI (в основном иекавцњI) кореннљим образом видоизменили именошциеси на зтоћ территории Говорњи, а также на территорико, на котороћ они лишљотчасти повлиили на их физиономино. Линин, вдолњ которои даннвле пространнње и колоритнвле диалектнЊпе ареални соприкасалиcБ и переплеталис, представлжет как раз {(первобљутнуож границу между екавскими и иекавскими говорами в Сербии. МошнЊпи процессокавизации в постмиграционноe врeмa пeрeдвинул данну о границу в глубину кого-западнои Сербии. Вук Караджич первњим определил граници иeкавских говопов в Сербии (Мачва — Валево — Карановац). После него зтим вопросом занималисв: М. Дж. Миличевич, А. Белич, М. Московлевич, П. Ивич, М. Стеванович и др. Автор данноћ работњи болњше всего опиралса на границљи, установленнвле М. Московлевичем (Гучево — Борана — Жгодни — Соколске планине — Медведник — Повлен — Мален — Каблар — Елица — Чемерно — Ибар). Здесе речњ идет о первои, пока единственнои, попљитке одного диaлектолога обстоителњно, во всех секторах, отграничитњиeкавизм западноћ Сербии. Территориа, на котороћ велисе исследовани и дли нужд нашећ работњI, огромнаи. На нећ встречаетса множество речевњих типов, взаимо-соприкаса кошиса и скрешивакошихси на территории от Голии до Гучево. Полевље исследованих проводилиск в период с августа 1990. по иконе 1992 гр. Во врема зтих исследованић и бљивал в 86 селах и беседовал с болњшим числом лиц различного возтзаста — начина и с детећ дошколЊного возраста и кончан теми, кто хорошо помнит даже балканские воћњI. Материал и собирал треми способами: записами на пленке, заполнением соотвeтствукоших вопросников и записами «аживоћу речи. B ходе работњи над данним исследованием проведена следукошаж организациа изложени и материала. Исследованнан территориа разделена на три значителњнње географические части, на три сектора: — Сектор Гучево — Борана — Жгодни — Соколске планине — Медведник — Повлен (сектор I); — Сектор Повлен — Мален — Сувобор — Рудник — Елица (сектор П); — Сектор Елица — Чемерно — Голиа (сектор III). На основании анализа собранного материала и пришел к следукошему вљиводу. Даннал граница проходит вдолњ горноћ цепи Гучево — Борани — Жгодни — Соколске планине, а затем, опускаи частв Азбуковици, вњиходит к Повлену, отскода слегка огибает кожнвле части Валевскоћ ПодгоринБ1 и Валевскоћ Колубарњи, и достигает Сувобора; затем резко поворачивает к ногу, пересекает чачанскуо котловину, и через Елицу пробиваетси к западнњим склонам Чемерно, а потом, между Моравицећ и Студенице и, доходит до западнњих скатов Голии. Даннаж межа далњше протагиваетси по линии, отделикошећ зкавско-иекавские новопазарско-свеничские говорљи от соседних иекавских идиомов СербиИ (моравичских, полимских и златиборских), те, она протигиваетси вдолњ горного хребта Голиа — Жвор — Ждовник — Озрен — Гилева планина. Хочетси подчеркнутњ, что даннан граница, также как и все предњидушиe, не совсем отчетливан, т.к. иекавское произношение слЊшитса, но не преобладает, и вне проведеннои межевои линии. Даннал граница болеe конкретно определает географическое простираниe иекавского произношении в Сербии, однако, одновременно, она определиет также частљ востoчнои межи иекавского произношни и внутpи штокавского наречи и в целом. Следователњно, иекавское произношение и в настоицее врем и удерживаетса на значителњноћ части диалектно и области западнои Сербии. Несмотри на то что иекавизм встречаетси преимушественно вречи ставшего поколении и постепенно уступает мошному процессу зкавизации, он все жене так бњстро исчезнет с зтих пространств. АктуалвнЊле иeкавские идиомљи западнои Сербии, может битњ, уже через несколњко деситилетић потеракот иекавизм как свои первични и признак, oднако иекавизм еше долгие годњи останетси их важноu особенносно.

More...
Текстови из говора источнобосанских Ера

Текстови из говора источнобосанских Ера

Author(s): Slobodan Remetić / Language(s): Serbian Issue: 1/2012

В настоицеи работе представлени текству из говоров восточнобоснићских зр, те, населениа, занимакошего областњ, називаемуков народе словом Кадилук. Речњ идет о территории между областњко Бирача и Нишичским плоскогорњем, на территории между реками Дринича, Биоштица и Криван, и склонами гор Конкох и Романии. Согласно положенилм Дећтонского мирного договора болњшан частљ зрскоћ области, досталасњ Федерации Боснии и Герцеговини, а менљшан частљ Республике Сербскоћ. Границљи Зрскоћ области, те Кадилука, следует восприниматњ условно, т.к. они, за отсутствием точних данних в научноћ литературе, определилис, в духе установивших си местнЊих народнЊих Ккритериев», согласноустним информациим на месте. Восточнобоснићские зрњи говорит на герцеговинско-краћишском диалекте. B течение последнећ воћни население болњшинства зрских сел осталосњ без своего дома и временно вњселилосљ из своих мнoгoвековљих очагов и поселилосљ на территории Сокоца, Хан-Пиеска, во Власенице, Дриничах, Зворнике, Каракае, Горни-Шепке, Браневе и в других местностих, в первуко очередњ в новообразованнЊIх поселенижх беженцев вречних долинах Дрини и СављI, а отчасти и в местах на территории Сербиши, с тоћ сторонњи реки ДринЊ. В. нежелателњHњих и несчастливљих наступивших обстоителњствах уже под конец воћнЊ cделањи первње шагив организации полевњих записећ речи стариков и старух, бежавших из селњских поселенић сербских западнњих областећ. Врамках научно-исследователњских проектов Сербскоћ академии наук и искусстви еe Института сербского извика, а потом и Академии наук и искусствРеспублики Сербскоћ, до сих пор удалосњ записате на аудиокассетах свњIше 800 часов свизноћ речи аутентичних носителећ своего местного речевого идиома, характерного дла территорић Нишичского плоскогорњи (зонат. наз. Малалука), Кадилука, Горни-Бирача, окрестностећ Живиниц и Бановичећ, зеничского и каканвского кран, окрестностећ Брезњи и Вареша, охватљивал также территории Бугоћно, Дони-Вакуфа, а также Подрина в зоне Калесии и Зворника. Богатаа сокровишница собранного азњикового материала, толњко частично обработаннаи и опубликованнаи, содержит корппус, достатoчнвић дла рада монографических описанић отделвнЊих речевњих типов и диалектних словарећ или собранић диалектних слов. Зто в частности касаетси боснићских зр, извиковоћ идиом которњих не следует предатњ забвенико, т.к. он содержит около 500 часов аудиокассетнЊIх записећ их речи. Зтому должно содећствоватљ и данноe собрание текстов, образцов речи беженцев, расселившихси в течение последнећ воћни. По основателњHњим причинам в данном случае предпочитаотси расселеннвле беженцњи по отношенино к тем жителим зрској области, которње по воле судљбљи не должни бБили покидатњ роднње пороги. Тексти, прибавлeниње к данноћ работе, составлакотлишљчастљ разговоров, записанних в период с 1995. по 2001 г.

More...
Говор ужичке Црне Горе

Говор ужичке Црне Горе

Author(s): Slavoljub Marković / Language(s): Serbian Issue: 1/2011

Ужицкаи черногории — зто областњ в западноћ Сербии. Целњ настонцећ работњи описание говора Ужицкоћ Черногории и определение его места среди других (преимушественно родственних) говоров штокавского наречич. В. дан ноћ работе исследукотси характернне просодические, фонетические (и фонологические) и морфологические особенности зтого идиома. Говор Ужицкоћ Черногирии принадлежит к иекавским говорам востoчнoгерцеговинского типа, распространенних в западноћ Сербии. Территории данного говора неоднородна: на нећ скрешивакотси многочисленнве изоглоccБи, проходашие в разнЊих направлени их, что отражаетса на различних уровних извиковоћ структурњи. Изоглоссви проходит по основному направленико пого-запад — северо-восток, что представлает поис вокруг линии, разделикошећ данну о област, по направленико Ужице-Косвеpич-Мален. Говор Ужицкоћ Черногории отличаетси просодическоћ системоћ новоштокавских (в данном случаевостoчнoгерцеговинских) говоров. Следователњно, дли него характерни четњире ударени и, безударнал долгота и краткостБ. Фонетические и фонологические своћства просодем принципиалвно не отличанотса от корреспондиру оших обстоителњствв болЊшинстве востoчнoгерцеговинских говоров, другими словами — в стендартном извике. И фундаменталонње принципњI размешениа ударенвић согласни с основнBIми правилами дистрибуции ударенић в родство нних народнњих говорах и в литературном извике. Засвидетелњство ваннче отступлених имекот или обшић характер (напр.: осмољетку, губитака, авсолутно, најбоље, најређе), или же они совсем специфични и ареално обусловлени (тип жена, домаћин, а также жена, вретено). И просодические чередовани и в склонении и спражении не вњиходит за рамки в основном хороших востoчнoгерцеговинских средних величин. Говор Ужицкоћ Черногории имеет патњ гласних, обладакоших стандартноћ значимоствно: и, е, а, о, у. Силлабическои значимостњков определенних позициих может также обладатњ сонорнвић звук р, а регуларно еко также обладает первичнвши континуант долгого звук итњ — дифтонгическии сегментије. Силлабемљи могут бљутњ ударними и безударнЊими, долгими и краткими, последователЊно долгим бљивает толњко дифтонгическић рефлекс долгого звука итњ. Размешениe настоицих гласних в принципе отвечает стандартним дистрибутивним правилам. Фонетическић контекст и сверхсегментнbге факторњи не влилкот на произношение гласних болњше, чем зто своћственно литературному извику. Отсутствует дифтонгизациа, отсутству от также значителњнве артикулационнЊle модулиции, несмотри на направлениe. Довољно редкит. наз. частичнве редукции гласних. В незначителњном количестве отмеченних примеров в неболњшоћ степени редуцируетса гласнић и (значителњно реже гласнић е), чаше всего непосредственно после восходаших ударенић, в основном после краткого восходишего ударених (напр.: говор“ла, јуницу, кашичицу, кобасицу, заћерали, шарену). Неболњшоћ группе отмеченних примеров частичноћ редукции гласних противостоит значитељное числo примеров полноћ редукции гласних (они вњIавлакотса в раде авленић, таких как аферезис, синкопа, апокопа, гаплологиа, злизил). Переченв шумних согласних данного идиома, по отношенико к состоанико влитературном извике, сокрашен из-за отсутствиа согласного х, а расширен из-За наличил в нем диалектних палаталbних согласних ć и 3. Согласнић ф заменлетса чаше всего сонорним согласним в. Отсутствует фонема s — в. изолированних словах она совсем отсутствует, однако она наличествует в положениЖх типа отаŠга. Полнаи десоноризани и звонких согласних в конце слова не своћственна данному идиому, частичние десоноризации релки (напр. кад“, млад“, народ“, муж“). В склонении сушествителњних привлекает внимание неболњшал, уникалвнаа группа устаревших падежних форм (напр. аљин, шакам и тл.); она отмечена в поселениих, лежаших позади реки ДринЊI. Отмечени также старне форми прилагателњних типа ови (домаћин), они (камен), затем овијем, овијег, толњков речи представителећ старшего поколених. Если изљутњ порадковље числителњнве и число један, дла которњих характерно местоименHO-aДЉекТИВНОе склонение, мљи можем почТИ СКаЗатБ, ЧТО СКЛОНжемЊle числителњнке здесе авликотса несклонлемњIми словами. Склонлемље формљ с особним падежним окончанием весема редки (напр. родитељнић падеж двију, дателЊнић двијема, двима). Сприжение в говоре Ужицкоћ Черногории, как на уровне глаголњних форм, так и на уровне глаголњних спраженић, не вњиходит за пределњI в. основном хорошего востoчнoгерцеговинского употреблениа. Один, единственнић, пример деепричастиж совeршенного вида, редкић имперфект и второе будушее времи занимакот самое низкое место на частотностноћ шкале глаголњних форм, на самом ее верху находитса привлекакошић наше внимание частљић и в нарративном отношении оживленнии аорист, а также рад возмoжностеи дла вњIражении императива. Некоторње глаголњи оформлакотса по модели двух, иногда даже трех, глаголњних сприженић. Особо интереснЊI триптотњи (серб. триплети); погибоше (I) / изгинуше (III) / погинићеш (VI), скидоше (I) / скинуше (III) / скинићеш (VI). Приведем еше одну неболњшуко (однако, все же, необљикновеннуко и неожиданнуко) группу образованић типа кренити, несвођственних болњшинству востoчнoгерцеговинских говоров. Рад особенностећ проивлакошихса на вcећ территории (напр. последователњное употребление формљи печу и т.г., инфинитив на -ти, -ћи, обазателњнал долгота в тресем, акцентни и тип питају, просодичеакић образец доћи) говор Ужицкоћ Черногории совпадает со вcеми окружаношими его идиомами, расположеннЊими к северу от Златибора. Исследованнаи здесе област, представлает краћнее северное отвeтвлениe, на территории Сербии, кого-востoчнoћ ветви востoчнoгерцеговинского диалекта (согласно деленико, установленному профессором Павле Ивичем). Исхода из описанних внутренних различић исно, что централbнЊле и востoчнве поселених проавликот високуо степен, совпадени и с установленним средним уровнем кого-востoчнoћ ветви, в то врема как западнње (в частности северо-западнње) села значителњним (хота не и преобладакошим) числом черт согласу отси с соотносителњнњим идром северо-западноћ ветви, и тем самљIм составликот своеобразнић переход между двума крупнЊIми диалектнЊIми целостностими просторного востoчнoгерцеговинского комплекса.

More...
Станислав Станковић, Границе призренско-тимочких говора у власотиначкоме крају. — Монографије, Београд (Институт за српски језик САНУ), 2008, 5, стр. 247.

Станислав Станковић, Границе призренско-тимочких говора у власотиначкоме крају. — Монографије, Београд (Институт за српски језик САНУ), 2008, 5, стр. 247.

Author(s): Veselin Petrović / Language(s): Serbian Issue: 1/2011

More...
Говор села Милушинца (у Сокобањској котлини)

Говор села Милушинца (у Сокобањској котлини)

Author(s): Jasmina Gmitrović / Language(s): Serbian Issue: 1/2008

В настоящей работе описывается говор деревни Милушинац, находящейся в Сокобаньской котловине, в восточной Сербии. Работа состоит из следующих глав: Вступительные объяснения, Фонетика, Морфология, Синтаксис, Заключительная часть, Речи информаторов, Лексика. В приложении дается список использованной литературы, список сокращений и карта Сокобаньской котловины. В Вступительных объяснениях определяются: географическое положение, границы Сокобаньской котловины, цели работы, методология. Говор Сокобаньской котловины принадлежит призренско-тимочской диалектной области, а именно — частью южноморавскому, а частью сврлишско-запланьскому поддиалекту. Если взять говор деревни Милушинац как одно целое, можно констатировать, что он принадлежит сврлишско-запланьскому поддиалекту. Автор указывает на наиболее характерные особенности говора данной деревни в той ее части, кото рая находится на северо-восточной стороне Сокобаньской котловины, учитывая, что на востоке находятся тимочские, а на западе южноморавские говоры. Это обстоятельство обусловило переходный характер данного говора, для которого характерны особенности, объединяющие его с одним или другим диалектным типом. В некоторых деталях встречаются также отличительные черты. В области фонетики выделяется наличие редуцированного гласного, правда, в ограниченном количестве примеров, затем отсутствие согласного х, экавское произношение звука ять. Слогообразующее л даету. Артикуляция звукау очень нестабильна. Согласный ф встречается в новых словах. В незначительном количестве примеров встречается согласный 5 /дз/. Финальное л довольно стабильно, кроме в речи молодых и образованных людей. Имеются многочисленные субституции гласных, в основном в результате ассимиляций и диссимиляций. Ударение экспираторное, без оппозиций относительно количества и качества; кроме того оно не перемещается. На уровне морфологии говор деревни Милушинац отличается аналитическим склонением и аналитическими степенями сравнения. Инфинитив отсутствует и замещается конструкцией да + презенс. Имперфект и аорист живые категории. Количественные числительные не склоняются. В части работы, посвященной синтаксису, дается краткий обзор синтаксиса падежей, глаголов и предложения. В заключительной части дается построение таблиц, в которых представлены особенности говора деревни Милушинац по отношению к особенностям, отмеченным в Трговиште, Белом Потоке и северном Тимоке. Часть работы, посвященная лексике, снабжена реже встречающимися словами, а также небольшим числом микротопонимов. Несмотря на диалектную маркированность на всех уровнях грамматической структуры, на говор деревни Милутинац оказывает сильное влияние литературный язык, в частности в речи молодого поколения. Это чаще всего бросается в глаза в области замещения редуцированного гласного гласным а, замещения согласного л гласным о, при установлении падежной системы (в ограниченной степени), а также в большом влиянии новой лексики, связянной с техникой, одеванием и общественной жизнью.

More...
Рада Стијовић, Говор Горњих Васојевића. — Српски дијалектолошки зборник, Београд, 2007,LIV, 1-321

Рада Стијовић, Говор Горњих Васојевића. — Српски дијалектолошки зборник, Београд, 2007,LIV, 1-321

Author(s): Dragoljub Petrović / Language(s): Serbian Issue: 1/2008

More...
Дијалектолошка истраживања II, Зборник радова, Филозофски факултет у Нишу, Студијска група за српски језик и књижевност, Ниш, 2007, стр. 156

Дијалектолошка истраживања II, Зборник радова, Филозофски факултет у Нишу, Студијска група за српски језик и књижевност, Ниш, 2007, стр. 156

Author(s): Ana Savić-Grujić / Language(s): Serbian Issue: 1/2007

More...
ГОВОР ВРАЊА КРОЗ ПРИЗМУ ДИГЛОСИВНОСТИ

ГОВОР ВРАЊА КРОЗ ПРИЗМУ ДИГЛОСИВНОСТИ

Author(s): Tatjana G. Trajković,Milica M. Mihajlović / Language(s): Serbian Issue: 1/2020

The paper presents the results of diglossia research in the speech of Vranje. This is a survey conducted through the poll of two groups of representatives of the Vranje vernacular. Groups of final year high school students from Vranje and teachers teaching in the same schools were selected. In this way, social variables were monitored: origin, age, education and gender. Typical features of Vranje speech were selected from the language variables: consonant dz (dzindza), semi-vowel ǝ (danǝs), vocative in -e (strinke), enclitic pronouns (gu, gi, ne, ni, ve, vi), the analytical declination (s majku mi, s mene, na mene mi vika, davam na njega), present 3rd person plural in -v, present participle, masculine, singular in -ја, future forms without infinitives (će padneš, će dođe), lexeme tatko. The above categories also include additional dialectic features marked by Vranje speech: verb forms in -nа-, possessive dative, object reduplication, express analyticism in declination, analyticism in conjugation. The aim of the research is to determine whether diglossive behavior is intrinsic to native Vranje speakers and how code switching occurs in certain speech situations. Speakers’ attitudes toward dialect use were also examined. The conclusion is that male speakers of both ages and education levels are mostly interested in maintaining the dialect. The smallest number of speakers who are in the care of the dialect and use the dialect in everyday conversation is in the group of highly educated women. The majority of interviewed Vranjanians are aware of their ability to control speech, which means that they are prone to diglossive behavior. Qualitative and quantitative analysis of the data collected revealed that young male Vranjanian people are most attached to the dialect, and that women of higher education use dialectal elements in speech in the least. The dialectal lines that are most amenable to adaptation could be presented in the order of susceptibility levels: consonant dz, semi-vowel ǝ, vocative in -e, present 3rd person plural in -v, -ја form, enclitic gu, enclitic gi, enclitics ne, ni, ve, vi, lexis, the analytical declination, infinitives. Such an analysis of the selection of dialect features in order to adapt to the standard also points to the possible internal development of the dialect itself. This would mean that the most subtle lines would gradually disappear from the dialectal structure. It is uncertain whether they will be completely lost and when such changes will occur.

More...
Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија / Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. Том 1. Предраг Пипер и Марјан Марковић (ур.).

Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија / Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. Том 1. Предраг Пипер и Марјан Марковић (ур.).

Author(s): Snezana Petrova-Djambazova / Language(s): Macedonian Issue: 1/2020

More...
Татјана Трајковић. Говор Прешева. Српски дијалектолошки зборник LXIII (2016): стр. 277–578.

Татјана Трајковић. Говор Прешева. Српски дијалектолошки зборник LXIII (2016): стр. 277–578.

Author(s): Brankica Đ. Marković / Language(s): Serbian Issue: 1/2020

More...
Миливој Алановић. О допунама и допуњавању у српском језику. Нови Сад: Филозофски факултет, 2019, 267 стр.

Миливој Алановић. О допунама и допуњавању у српском језику. Нови Сад: Филозофски факултет, 2019, 267 стр.

Author(s): Marina M. Nikolić / Language(s): Serbian Issue: 1/2020

More...
КОСОВСКО-РЕСАВСКИ ГОВОРИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ. СТАТУС УНУТАР ДИЈАЛЕКАТСКЕ ФОРМАЦИЈЕ, ПРЕГЛЕД ОДЛИКА И ИСТРАЖЕНОСТИ

КОСОВСКО-РЕСАВСКИ ГОВОРИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ. СТАТУС УНУТАР ДИЈАЛЕКАТСКЕ ФОРМАЦИЈЕ, ПРЕГЛЕД ОДЛИКА И ИСТРАЖЕНОСТИ

Author(s): Sofija Miloradović / Language(s): Serbian Issue: 8/2019

This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects in Kosovo and Metohija within their dialectal formation, and offers a concise overview of all existing information on them – on the basis of published texts, studies and monographs – with a presentation of their elementary characteristics. On that basis, we compiled a list of underexplored units and under-researched linguistic questions, proposing possible directions and several guidelines for the future dialectological research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija.

More...
О АПСТРАКТНИМ УПОТРЕБАМА ЗАМЕНИЧКИХ ПРИЛОГА ОВДЕ И ТУ

О АПСТРАКТНИМ УПОТРЕБАМА ЗАМЕНИЧКИХ ПРИЛОГА ОВДЕ И ТУ

Author(s): Tijana V. Ašić / Language(s): Serbian Issue: 1/2019

The aim of this paper is to account for the abstract usages of the pronoun adverbs ovde (here) and tu (there) in Serbian. We start with the analysis of their basic spatial meanings which show that ovde is a true deictic expression that, if it is accompanied with the act of showing, can obtain the value of a demonstrative. On the contrary, tu behaves as a noun phrase with the definite article. Its spatial meaning is easily transformed into the abstract one. We also show that the temporal usage of ovde is not completely temporal because it denotes the space captured in one relevant moment.

More...
СРПСКИ СТАНДАРДНИ АКЦЕНАТ И ПРЕФИКСАЦИЈА ПРИДЈЕВА И ГЛАГОЛА

СРПСКИ СТАНДАРДНИ АКЦЕНАТ И ПРЕФИКСАЦИЈА ПРИДЈЕВА И ГЛАГОЛА

Author(s): Milorad Dešić / Language(s): Serbian Issue: 2/2018

Debate on stress in prefixed words should take into account not only the stress of the basic form of the prefixed lexeme but also the stress in other forms. In this paper, stress in adjectives and verbs is divided into two groups: lexical (comprising the two lexemes: the base word and the prefixed one) and morphological (stress in other forms). Starting with lexical stress, examples are classified into two large groups: the first group includes examples of lexical stress on the stem of the prefixed word, while the second one includes lexical stress on the prefix. Depending on the type of changes in stress, adjectives are further classified into three subgroups: the first subgroup includes examples where no changes in stress occur in either the base or prefixed lexeme, the second includes the ones where change in stress occurs only in the base word, whereas the third subgroup comprises examples where changes in stress occur in both the base and prefixed lexeme. In verbs, only one type of change in stress is found: a change related to both the base and prefixed lexeme. The author analyzes the correlation between lexical and morphological stress in a prefixed word, pointing out that the shift of stress to the prefix is reversible: proclitic (moving from the stem with a falling stress) and prefixal in a narrower sense (moving from the stem with a rising stress).

More...
ГОВОР НИША КРОЗ ПРИЗМУ ДИГЛОСИВНОСТИ

ГОВОР НИША КРОЗ ПРИЗМУ ДИГЛОСИВНОСТИ

Author(s): Tatjana G. Trajković / Language(s): Serbian Issue: 2/2018

This paper presents an analysis of the speech used by teachers and pupils in high schools in Niš, which linguistically and geographically belongs to the Prizren-Timok dialect area, and in a narrower sense to the Prizren-South Moravian dialect. Yet, it differs as an urban environment from the nearby rural speeches. The examination was done on the basis of an anonymous questionnaire which contained questions on the attitudes towards the dialect and its place in communication, while the other part of the questionnaire was related to the practical use of dialectal and standard forms of the Serbian language in different communicative circumstances. The data received were analyzed after the quantitative and qualitative methods. The statistic analysis contained the following segments: the attitudes towards the dialect, the use of dialect forms in all situations, the use of standard forms or those adapted to the standard in all situations, the use of linguistic forms according to gender and the use of standard forms or those adapted to the standard in formal circumstances. The descriptive method was used to analyze all the results, which led to the description of the basic characteristics of the observed idioms, the difference between the two groups and the portrait of the modern Niš vernacular from the angle of diglossia of the chosen groups of speakers. It was shown that the teachers decide to change the code more often when adapting to the interlocutor. In those cases, they usually adapt the place of accent which points to the fact that the dialectal place of the accent is an important characteristic of the speech of teachers in informal situations. In addition, the teachers decide to of the analytic forms enclitic (+ a) + the Present Tense is also a characteristic of the teachers’ speech. The students most often decide to adapt the Future Tense I forms, which would mean that the construction enclitic (+ da) + the Present Tense is an important characteristic of the students’ speech. Furthermore, the place of the accent in a speech unit, which refers to the dialect in informal circumstances of communication, is also an important characteristic. Both speaker groups rarely decide to change the use of the locative case in speech. Such a state leads to the conclusion that both teachers and students use the standard form of the locative case in uncontrolled speech, that is, they rarely interchange it with the forms of the accusative case or the general case which marks it as an important characteristic of the Prizren-Timok speech. The analysis of the diglossic behavior of the two groups of Niš speakers pointed to the fact that there is a certain type of interdialect, which is especially noticeable in the group consisting of students. They use the standard and dialectal forms at the same time regardless of the interlocutor and that would be the basic characteristic of this idiom. Only one segment of Niš city speech is presented in this paper and it should be examined further and in greater detail, by using different methods.

More...
О ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНОЈ КОНСТРУКЦИЈИ У+ГЕНИТИВ У ВАЉЕВСКОЈ ПОДГОРИНИ

О ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНОЈ КОНСТРУКЦИЈИ У+ГЕНИТИВ У ВАЉЕВСКОЈ ПОДГОРИНИ

Author(s): Dragana Radovanović / Language(s): Serbian Issue: 1/2018

Drawing on the materials that treat dialects collected in the region of Valjevo Podgorina, the author of the paper considers the presence of the u+genitive form that is regularly used in this area to express possession and spatiality. The use of this and the competing forms in three speech areas of Podgorina provides the grounds for linguogeographic analysis, not only with relation to these speech areas, but also within a wider (north)west Serbian region and over the regional boundaries. In addition, the analysis shows that the situation in Serbian dialects represents a fragmented continuation of a number of elements rooted in the historical background.

More...
Result 21-40 of 5623
  • Prev
  • 1
  • 2
  • 3
  • ...
  • 280
  • 281
  • 282
  • Next

About

CEEOL is a leading provider of academic eJournals, eBooks and Grey Literature documents in Humanities and Social Sciences from and about Central, East and Southeast Europe. In the rapidly changing digital sphere CEEOL is a reliable source of adjusting expertise trusted by scholars, researchers, publishers, and librarians. CEEOL offers various services to subscribing institutions and their patrons to make access to its content as easy as possible. CEEOL supports publishers to reach new audiences and disseminate the scientific achievements to a broad readership worldwide. Un-affiliated scholars have the possibility to access the repository by creating their personal user account.

Contact Us

Central and Eastern European Online Library GmbH
Basaltstrasse 9
60487 Frankfurt am Main
Germany
Amtsgericht Frankfurt am Main HRB 102056
VAT number: DE300273105
Phone: +49 (0)69-20026820
Email: info@ceeol.com

Connect with CEEOL

  • Join our Facebook page
  • Follow us on Twitter
CEEOL Logo Footer
2025 © CEEOL. ALL Rights Reserved. Privacy Policy | Terms & Conditions of use | Accessibility
ver2.0.428
Toggle Accessibility Mode

Login CEEOL

{{forgottenPasswordMessage.Message}}

Enter your Username (Email) below.

Institutional Login