У вјечној кући сонета
In the Eternal House of Sonnets

Summary/Abstract: Мало је ко у српској поезији након Његоша стихове наше усмене епопеје осјећао тако лично и присно као што је их је осјећао Рајко Петров Ного. А међу свим тим безбројним десетерцима најближи му је, јер и најтачнији у примјеравању сопственом животу, био онај који каже – Мили Боже, чуда великога! Говорио је и често понављао да је то најкраће одређење сваког људског живота, а што се његовог тиче, у то нема никакве сумње. Јер, како другачије објаснити да је неко ко је у живот и свијет закорачио готово са границе постојања – тамо негдје Богу на ћенару, у Боријама загорским – стигао да оствари себе као цјеловиту личност у сваком људском смислу и уздигне се до стваралачких висова којих се само ријетки дотакну.

• Details
• Contents