We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Дана 12. јуна ове године умро је академик Никша Стипчевић, наш професор, колега, a онима срећнијима и пријатељ. Умро је изненада, упркос томе што смо зна- ли за његову болест и што нас је, сасвим мирно и разложно, припремао на то. Али његова бодрост, научне активности и планови, страсна интелектуална упитаност, непосустала брига за друге, наш Факултет, особито за нашу Катедру, потирали су и саму помисао да би професор Стипчевић одиста и могао да нас напусти. Родио се академик Никша Стипчевић 14. августа 1929. у Сплиту где је завр- шио и основну школу, да би, након премештаја оца у Београд, матурирао у II Мушкој гимназији. Године 1948. уписао се на Групу за Романистику Филозофског факултета, а дипломирао је почетком 1953. италијански језик и књижевност с француским језиком и књижевношћу.
More...
Мирослав Пантић je један од ретких научника чије je име постало парадигма за књижевног историчара, посебно писане ренесансне и барокне књижевности, понајвише дубровачке, и усмене српске поезије од средњег века до времена Вука Караџића, и то: по егзактно мерљивим научним доприносима и по ауторитету иза којег стоји низ његових следбеника, компетентних књижевних историчара. Његово научно дело је разноврсно, у распону од књижевноисторијских студија, малих монографија о многобројним писцима од 15. до 18. века, целовитих синтеза културног и књижевног рада (на пример, обимна Књижевност на тлу Црне Горе од 16. до 18. века), прегледа поетика читавих епоха (Поетика хуманизма и рене- сансе, 1 и 2), и појединих писаца („Поетика Марина Држића“, „Гундулићева пое- тика“) до студија о дотицајима и прожимањима нашег усменог и писаног умет- ничког стваралаштва од 15. до 18. века.
More...
У понедељак, 7. марта 2011. године, у Београду, у 88. години преминула је академик Милка Ивић, редовни професор у пензији данашњег Одсека за српски језик и лингвистику (првобитно Катедре за српскохрватски језик, потом Катедре [касније Института] за јужнословенске језике) Фило- зофског факултета Универзитета у Новом Саду. Припадала је групи наставника који су непосредно по оснивању новосадског Филозофског факултета (1954) оформили Катедру на којој се већ више од пола века изучава и студентима предаје српски (тада српскохрватски/а) језик и књижевност, а десетак година касније била је и међу оснивачима новосадског Института за лингвистику (1969). Од доласка у Нови Сад била је стални сарадник и члан Матице српске, њеног Одељења за језик и књижевност, од оснивања (1957) била је сарадник Зборника [Матице српске] за филологију и лингвистику и дугогодишњи активни члан његове редакције (од 1970), данас, и њеном заслугом, једног од престижних научних лингвистичких часописа код нас, али и у славистичком свету, председник Катедре Матице српске (од 1960) и члан њенога Савета, те редовни гост и предавач на Матичиним научним и другим пригодним скуповима.
More...
Шестог априла навршила се година дана од када је прешао у сећање академик Александар Младеновић, no оцени знаменитог Павла Ивића „најзначајнији историчар нашег књижевног језика после Ђуре Даничића”. Александар Младеновић рођен је у Битољу 25. августа 1930. године. Основну школу завршио је у родном граду, гимназију у Крушевцу (1949), да би студије српске филологије дипломирао на Филолошком факултету код чувеног Александра Белића 1954. године. Докторску дисертацију О народном језику Јована Рајића одбранио je 1963. године на Филозофском факултету у Новом Саду, чиме је и усмерио своју наставну и научну каријеру.
More...
Књижевно дело Милорада Павића представља велику цивилизацијску синтезу, која je заснована на специфичном виђењу и тумачењу културне традиције као кључне одреднице новог, (пост)модерног књижев- ног развоја. Од својих раних преводилачких остварења (Пушкин), преко књижевноисторијских есеја и студија (посвећених српској књижевности 17, 18. и 19. века), па све до песничких, прозних и драмских дела, Па- вић је на особен начин реинтерпретирао прошлост, афирмишући оне њене феномене и токове који су живи и данас, тј. који представљају продуктивно наслеђе за будуће књижевне и културне процесе.
More...
Већ je година дана откако ce у вечност преселила др Светлана Стипчевић, књижевни историчар — специјалиста за дубровачку барокну књижевност, дугогодишњи научни саветник у Институту за књижевност у Београду, професор српског језика и књижевности по позиву и, од но- вембра 1999, шеф Катедре за „сербокроатистику” на факултету за стране језике у Барију (Италија). Отишла је неприметно — „утихнула”, како су њен одлазак назвали италијанске колеге и пријатељи — испраћена „у најужем кругу породице”. Као да је на крају, спознавши — попут њене јунакиње, барокне Јустине — „да је на овом свијету све таштина”, на- мерно изабрала самоћу и заборав. У тај њен „избор” некако смо се уклопили својим немаром и ми, њене колеге: једно пригодно сећање, непосредно по испраћају (Политика, 15. XII 2008), и оно више као одјек доживљаја њених италијанских пријатеља, само је потврда о грешном ћутању нас ближњих по струци, и целокупне културне јавности коју је задужила својим научним прилозима.
More...
У Историји Србије od 19. do 21. века Холма Зундхаусена, последњем великом преводу Томислава Бекића (Нови Сад, 29. априла 1935 — Нови Сад, 19. јануара 2008), остао је знак где треба наставити превођење. Неколико десетина страница завршила је његова супруга Олга, такође германиста.
More...
Изузетан професор, врхунски научник, скрупулозни преводилац и коментатор најсложенијих књижевно-научних и лингвистичких радова, бридак критичар, правичан књижевни судија, изванредан лектор српског (српскохрватског) језика, мајстор у руковођењу научним пројекти- ма, стваралац научних екипа, организатор и водитељ научних скупова, инспиратор и уредник научних едиција, др Новица Петковић, редовни професор Српске књижевности XX вијека на Филолошком факултету у Београду, преминуо је 7. а сахрањен 9. августа 2008. године у Ллеји заслужних грађана у Београду, не дочекавши пензију у коју је требало да оде 1. октобра 2008. године.
More...
9. марта ове године y Токију je, у 71. години, преминуо велики познавалац наше средине и пријатељ, професор Казуо Танака. Био je врстан писац и преводилац, а бавио се и историјском науком.
More...
Слободан Витановић рођен je у Београду 1928. године. Приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941. тешко je рањен и изгубио je вид, али је успешно наставио школовање.
More...
18. Maja 2007. године напустио нас je један од највећих светских слависта. Још увек не могу да заборавим мој први сусрет с професором Миливојем Јовановићем. Моја генерација је имала ту срећу да на трећој години студија слуша предавања код тада већ пензионисаног професора. Ми смо свакако били последња генерација којој је он држао предавања из руске књижевности. Наша срећа је била утолико већа што је професор Јовановић баш за ту прилику одлучио да направи изузетак и да нам не предаје по утврђеном програму; за нас је први и последњи пут говорио о развоју руске књижевности, почев од Слова o Игоревом походу па све до савремене књижевности.
More...
Пре близу пола века, када су студенти београдске Групе за општу књижевност са теоријом књижевности отпутовали у посету Групи за компаративну књижевност у Загребу, био сам као асистент додељен екскурзији за пратиоца. Не сећам се првог тамошњег сусрета са младим Светозаром Петровићем (тек се био вратио са одслужења војног рока), али добро памтим да ме је он уочи повратка у Београд испраћао и да смо уз разговор дуго кружили око једне ронделе на Јелачићевом тргу.
More...
Увијек с поштовањем и високим респектом не сасвим лишеним неког благог страха од ауторитета. To име врховног грчког бога добро му је пристајало: одсликавало је његов изузетан ауторитет и на Катедри за општу књижевност са теоријом књижевности, и на Филолошком факултету у Београду, и његов понос без надмености, и његову маркантну мушку физичку појаву, и његову пјесничку прошлост: испјевао је младићска Сутонска дрхтања, послије којих је своју службу поезији усмјерио на њено предавање, односно тумачење.
More...
Први и један од последњих сусрета с професором Божидаром Ковачеком затварају круг сусрета на факултету. Сећам се с каквим смо уживањем слушали његова предавања на првој години студија, у великом амфитеатру, (чак) на Медицинском факултету, јер у старој згради на Филозофском факултету у Његошевој улици тада није било довољно великог амфитеатра који би примио све студенте. Упијали смо с великом пажњом његове приче о народној књижевности.
More...
У Београду je 4. Maja ове године преминуо Бранислав—Бранко Бр- борић (65 год.), који je уживао углед једног од најцењенијих српских со- циолингвиста. Оригиналан је Брборићев пут у лингвистици, који нас на упечатљив начин подсећа на то да се у средишту пажње социолингвиста налази однос језичких и друштвених појава.
More...
