We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
In memoriam: Dr. Ive Mažuran (Brušane, 23. XI. 1928 – Zagreb, 16. XII. 2016)
More...
In memoriam Dubravko Lovrenović (1956. – 2017.)
More...
Dr. Anna Eugster-Weber graduated from University of Bern. She specialized in Baltic and Slavic studies, Soviet literature and Russian culture. Anna Weber taught Russian for a long time in the educational institutions of Bern, Interlaken, Burgdorf and Langenthal. At the end of 1980s she took part in international exchange programme with Leningrad State University, studying the heritage of Konstantin Paustovsky. She worked in many European institutions as specialist in Russian affairs and spent the last three years in Moscow with her family. Husband: Simon Eugster - military attaché of Switzerland in Russia from 2011 till 2014. Daughters: Margalith, Alba and Minna Eugster-Weber.
More...
Последњег дана октобра, у 6:30 часова преминуо је Мирослав Егерић (1934 - 2016), професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, на којем је провео читав радни век. Преминуо је човек који је тумачио лите- ратуру као завештање љубави и смрти. У судњим часовима док је, притиснут болешћу, како је говорио Андрићев јунак, „заокруживао“ свој живот, помињао је мајку, која је умрла, као и он, у осамдесет и другој години, и желео да „Бог сецне“ и да се, тако, ненадно, све заврши да се „не би мучио“. И то је све што је у часовима исповести, сведочи нам супруга Љубинка, рекао о смрти суочивши се с њом.
More...
Када би у најкраћем ваљало исказати научна и лична својства професора Филолошког факултета Универзитета у Београду др Веселина Костића (1931-2016), могло би се рећи: проучавалацренесансе иренесансни човек. Веселин Костић је превасходно изучавао енглеску ренесансну књижевност и Шекспира, као најзначајнијег писца из тог периода, а по многима и најзначајнијег писца у историји светске драме.
More...
Професора Јаноша Бањаија, дописног члана САНУ, упознао сам у јесен 1998. године, на пријему у Мађарској амбасади у Београду. Одавао je утисак љубазног, али суздржаног, ћутљивог господина старог кова. Као студент друге године Филолошког факултета у Београду, тада још нисам слутио да ће нас само две године касније судбина повезати у стручном смислу, те да ћу се управо у Београду, сваке недеље, тачније сваке среде, састајати са њим, да ћемо се договарати и консултовати о многим стручним питањима, и да ће ми он касније постати ментор при изради магистарског рада и докторске дисертације.
More...
Драгољуб Драган P. Недељковић, рођен 2. августа 1925, у историјском Равњу у Мачви, један je од водећих јужнословенских слависта и угледних европских компаратиста 20. века. Основну и средњу школу завршио је у Руми, одаклле су му оба родитеља (отац Растко и мајка Јелена), a Философски факултет, Одсек за источне и западне словенске језике и књижевности, на Универзитету у Београду. Упоред- ну књижевност и француску литературу студирао je на париској Сорбони. Универ- зитетски докторат je стекао на Универзитету у Страсбуру, код славног француског слависте Жана Гомијеа, касније сорбонског професора, са темом Ромен Ролан и Штефан Цвајг (Париз, 1970), а државни докторат одбранио је на Универзитету у Бордоу, пред комисијом којом je председавао чувени француски компаратиста и писац Робер Ескарпи, a као основа за одбрану послужила je Недељковићева студија Универзалне поруке руске књижевности (претходно објављенау Новом Саду 1973. у издању Матице српске).
More...
У августу 2014. године трагична вест одјекнула je српском лингвистичком сценом - прерано je преминула др Бранкица Чигоја, редовни професор на Катедри за српски језик Филолошког факултета Универзитетау Београду. По неподељеном суду компетентих, проф. Чигоја била je један од најзначајнијих историчара језика које смо до данас имали. У овој прилици тешко је побројати све заслуге и допри- носе које је она дала српској науци и српској култури уопште, али и младим нара- штајима којима je часно и успешно деценијама поклањала своје време и знање, радећи с невиђеном вољом како на научним, тако и на педагошким мисијама свога озива.
More...
Српска наука о књижевности остала је без Предрага Палавестре, једног од највећих српских историчара књижевности и аутора двотомне Историје српске књижевне критике 1768–2007 (2008). Академик, историчар, теоретичар књижевности, уредник многих књига о књижевности, култури и јавној речи, Предраг Палавестра рођен је у Сарајеву 14. јуна 1930. године а преминуо у Београду 19. августа 2014. године.
More...
Проф. др Јелка Ређеп рођена је Новосађанка и припада првој, већ легендарној генерацији студената Филозофског факултета у Новом Саду, на ком је дипломирала 1959. године. На Одсеку за српску књижевност (некада Институт за југословенске књижевности и општу књижевност) Филозофског факултета провела је цео свој радни век. Најпре је била изабрана у звање асистента на предметима Средњовековна књижевност и Народна књижевност 1963. године, код професора Ђорђа Сп. Радојичића и Владана Недића. У наредних четрдесет година свог наставног рада (1963–2003), прошла је сва научна звања, све до редовног професора. Магистрирала је са темом Мотив о рођењу Сибињанин Јанка у нашој старој и народној књижевности а докторат наука стекла је 1972. године, одбранивши тезу Прича о боју косовском.
More...
У Вајдмосу у немачкој покрајини Хесен je, у децембру прошле године, преминуо познати књижевни преводилац Петер Урбан. Свет преводилаштва напустио је изванредан лингвиста, иноватор у свом послу и културни посредник.
More...
У Београду je y понедељак 27. фебруара 2012. године преминуо др Боривоје Маринковић, књижевни историчар и редовни професор у пензији данашњег Одсека за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, некада Катедре за југословенску књижевност. Маринковић је рођен 19. новембра 1930. у Бео- граду, где je започео и завршио школовање: похађао je четири године основну школу „Краљ Петар II“, а потом осам година чувену III мушку гимназију, у којој je матурирао 1949. године. Ha Филозофском факултету дипломирао je 1954. го- дине на групи за југословенске језике и књижевност. Након завршених студија од 1962. до 1965. године био је запослен у НИП „Књижевне новине“.
More...
Ове године, на Васкрс, напустио нас је професор др Михаило Павловић, наш драги колега и пријатељ. Међу нама његово место остаје празно, али наша сећања на његово човекољубље и саосећање са онима који су у невољи, помоћи ће нам да ту празнину попунимо. Професор Михаило Павловић рођен је у Београду 1926. године од мајке Бу- димке и оца Божидара (службеника у Министарству железнице). Школовао се у Београду, где је на Филозофском (сада Филолошком) факултету дипломирао у јуну 1951. године, на групи за француски језик и књижевност. Запажен од чуве- ног професора Ибровца, одмах је постављен за асистента. Докторирао је 1956. на Универзитету у Бордоу са тезом Sidonie-Gabrielle Collete. Le monde animal dans sa vie et dans sa creation litteraire (објављена 1970. са дифузијом у Француској). Годи- не 1972. изабран је за редовног професора на Филолошком факултету у Београду, где је предавао француску књижевност и француско-југословенске књижевне и културне везе. У пензију је, по сили закона, отишао 1991. Пензионисање га, међутим, није спречило да настави научни рад и да одржава везу са Катедром за романистику.
More...
И даље ми је, као што је, претпостављам, свима нама, тешко и готово немогуће да професора Стипчевића и оно што је представљао за нашу културну и научну заједницу, али и за мене лично, сместим у неко прошло, заокружено и завршено време; не могу, а подсвесно и нећу, да се ослободим осећаја да ће се, након каквог текста, предавања, неког факултетског или иног догађаја, јавити (као што је увек и чинио) и упитати: „душо, (знате и сами да нам се тако увек обраћао), шта мислите...“, или да се, у свакој научној, професионалној, али и животној не- доумици, имамо, и имам, коме обратити за савет. Стога једино што у овом тре- нутку могу са сигурношћу да кажем и што осећам свим својим бићем јесте да сам имала посебну срећу, невероватну част и изузетну привилегију да са њим, нарочито последњих година, врло блиско сарађујем и радим, упијајући сва она безмерна знања која је великодушно делио и која су чак и најбаналније, пригодне разговоре претварала у непоновљиве прилике, и постајући тако, махом несвесна и још увек немушта, сведоком оног залога који је он, пак, врло свесно, својим чи- њењем, својим речима и својим последњим списима желео да остави за собом. Тих последњих година, у стоичкој борби са тешким животним ударцима и подмуклом болешћу, која је за њега представљала коначну и неопозиву потврду оне примисли о смрти и коначности што га је, како је сам говорио, из прикрајка пратила још од најранијих дечачких дана, професор Стипчевић је на начин до- стојан дивљења у потпуности остварио оно што је, у мањој или већој мери, био животни credo читавог његовог постојања, а у којем се проучавање и приљежно бављење писцима и умовима прошлости није лучило од промишљања садашњо- сти и разговора са савременицима, и у којем је његов доживљај професуре и професије као лаичке светиње која се ничим, а понајмање немарним односом, не сме укаљати, задобијао и у ону најхуманију и најтоплију димензију бриге и помоћи људима.
More...