We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Pročitao sam da su rezultati još jednih socioloških istraživanja pokazali da nešto više od 40 posto mojih dragih sugrađana kategorički izjavljuje da se ne želi cijepiti ni pod kakvim uvjetima.
More...
„Nema potrebe da se proveravaju antitela. Čini se da je to postala moda. Ljudi treba da shvate da je sve već ispitano. Na primer, kod vakcine Sinofarm 78 odsto vakcinisanih će imati antitela, a preostali neće, ali to ne znači da neće biti zaštićeni.“
More...
Dok se javnost i društvene mreže već više od godinu dana iscrpljuju beskrajnim sporovima između zagovornika i protivnika vakcinacije, treća grupa koju čine tzv. poluvakseri i skeptici koji se još uvek nisu vakcinisali ostaje gotovo nezapažena. Ovaj tekst posvećen je upravo njima, toj tihoj većini u čijim rukama – tačnije ramenima i zavrnutim rukavima – leži i naša sudbina i od kojih po svemu sudeći zavisi i datum kada će pandemiji u Srbiji doći kraj.
More...
Ako čitalac, kao ja, ima decu, i ako su mu, kao meni, deca ženska i mlađa od 30 godina i vakcinisala su se AstraZenecom, verujem da mu u utorak ujutru nije bilo svejedno pošto je iz Rima stigla vest da je očito da postoji veza između vakcine AstraZeneca i zgrušavanja krvi. To zgrušavanje krvi, priča se o tome već neko vreme, uzrokovalo je smrt više osoba, a te osobe su mahom bile mlađe žene. Od reči do reči, vest glasi ovako…
More...
Biolozi vole skraćenice, ali ih često nespretno koriste. Nešto što jednoj grupi istraživača može da deluje kao dobra skraćenica kolegama iz srodnih oblasti ima loše asocijacije. Genetičari koji izučavaju vinsku mušicu doveli su ovaj kapric do apsurda: skraćenica MAD označava „Majke Anti-Dekapentaplegija“. „Dekapentaplegija“ se odnosi na mutiranu mušicu kod koje se nepravilno formira 15 (deka-penta) važnih struktura iz kojih dalje nastaju noge, krila, antene itd. „Majke anti-[nešto]“ je šala koja je možda bila smešna 1995. S druge strane, imunolozi su skloni neumoljivo dosadnom rečniku. Informacione molekule između belih krvnih zrnaca smo nazvali „interleukini“ i svima im dodelili po prirodni broj. Zvuči logično, ali sad smo stigli do IL38 i skoro je nemoguće setiti se šta svaki od njih radi. Da ne ispadnu najgori, molekularni epidemiolozi su smislili nazive kao što je B.1.1.7. To je varijanta virusa Sars-CoV-2 koja sada dominira pandemijom u Ujedinjenom Kraljevstvu (kao i u Irskoj, Danskoj, Izraelu, a uskoro u Nemačkoj i većem delu sveta). Varijanta koja je predominantna u Južnoj Africi je B.1.351, ili ako vam se više sviđa 20H/501Y.V2. Makar je u Brazilu onome što bi bilo B.1.1.28.P1 dozvoljeno da se otarasi svoje kabaste titule i bude samo običan P1.
More...
O podacima o posledicama epidemije po javno zdravlje sam pisao tri puta. Sredinom maja prošle godine i dva puta u februaru ove godine. Podaci su neinformativni. Jer je broj obolelih veliki, dok je u odnosu na zaraženost, da tako kažem, broj umrlih mali. Pogotovo je mali u odnosu na stopu umrlih koja je prošle godina značajno povećana, a tako je i u januaru ove godine. Broj umrlih od virusa je oko jedne četvrtine povećanog broja umrlih u prošloj godini (u odnosu na petogodišnji prosek), a oko polovine u prvom mesecu 2021.
More...
Izabrao sam zemlje na Balkanu i u susedstvu da bih uporedio stopu umrlih u dužem vremenskom periodu. Slika 1 donosi prosečnu stopu umrlih za period od 2000. do 2018. Izvor podataka je Svetska banka.
More...
Na sajtu Blica, najčitanijeg portala u Srbija, nalazi se lažna informacija koja može imati katastrofalne posledice. Imunolog Srđa Janković gostovao je juče na televiziji Prva kako bi objasnio zašto i dalje imamo veliki broj obolelih. Novinari Blica na osnovu tog materijala sastavili su vest u kojoj piše sledeće: „Zaštitni imunitet koji pratimo ostaje onima koji su vakcinisani, ali i onima koji su preležali bolest. Nama je važnije da se imunitet dobije vakcinacijom, jer tako sprečavamo da neko zarazi drugog – kaže Janković“.
More...
Kakva je to pošast, kataklizma, epidemija zahvatila Srbiju decembra prošle godine? Ne, nije korona, jer je od korone prema zvaničnim podacima u poslednjem lanjskom mesecu preminulo 1.515 osoba, dok je ukupno umrlo 17.321 lice. Međutim, broj umrlih u decembru dvostruko je veći nego istog meseca 2019. kada je umrlo 8.803 ljudi. Dakle, nešto se strašno dešavalo u decembru 2020, a do sada za to niko nije ponudio nikakvo objašnjenje.
More...
Osim strepnje za pacijente, posao lekara na odeljenju za koronavirus usadio mi je još dva povezana straha. Prvi me obuzme svakiput kad čujem da je od kovida-19 preminuo još neko od sada većskoro 2.000 zdravstvenih radnika, i kad pomislim da ću se i jazaraziti i teško oboleti. Drugi strah, dublji i trajniji, osetim kadpomislim da bih mogao da prenesem virus svojoj porodici. Zbog tebojazni ostaću odvojen od njih sve dok se staram o pacijentima sakorona virusom.Osim strepnje za pacijente, posao lekara na odeljenju za korona virus usadio mi je još dva povezana straha. Prvi me obuzme svaki put kad čujem da je od kovida-19 preminuo još neko od sada već skoro 2.000 zdravstvenih radnika, i kad pomislim da ću se i ja zaraziti i teško oboleti. Drugi strah, dublji i trajniji, osetim kad pomislim da bih mogao da prenesem virus svojoj porodici. Zbog te bojazni ostaću odvojen od njih sve dok se staram o pacijentima sa korona virusom.
More...
Pismo iz kovid bolnice Mladi, kojih je najviše, održavaju staru normalnost. Bliski susreti, doduše pod maskom, vizirom, slojevima plastičnih kesa na glavi, telu, stopalima, ali stare bučne radosti: Burek! I stari pozdravi: Vidimo se kod kolima.
More...
Mnogi od nas su ove godine preživeli teške dane, bilo da smo pokušavali da radimo i školujemo decu od kuće, ili da smo brinuli kako da platimo račune jer smo ostali bez posla ili da smo, kao ja, sprovodili naučno istraživanje uporedo sa radom na klinici u borbi protiv kovida-19. Kao naučnica čvrsto verujem da će napredak nauke omogućiti izlaz iz ove pandemije. Ali sam se bojala da će zaustavljanje ovog virusa trajati predugo. Nikad mi nije bilo tako drago što sam pogrešila.
More...
Klinički centar Niš ne može da objavi podatke o broju zaraženih i umrlih jer se „traženi dokumenti nalaze u crvenoj zoni i zbog kontaminiranosti nisu dostupni upravi“, niško javno pogrebno preduzeće „ne poseduje evidenciju“ o broju sahranjenih koji su preminuli od korona virusa, preduzeće Jura nije bilo epidemiološko žarište… Govori novinarka Danasa Zorica Miladinović, razgovor vodi Svetlana Lukić.
More...
Dva skladišta veličine fudbalskog terena, nakrcana stotinama velikih zamrzivača – jedno u gradu Kalamazu u Mičigenu, drugo u belgijskom Pursu – biće u središtu ogromnog poduhvata svetske distribucije vakcine za korona virus, koju su razvili američki farmaceutski gigant Pfizer i nemačka biotehnološka firma BioNTech.
More...
Delovi izlaganja na panelu „Spasavanje demokratije: saradnja i solidarnost posle pandemije“ u okviru 10. Beogradskog bezbednosnog foruma. Integralni snimak panela.
More...
„Neurotipične osobe po prvi put doživljavaju iskustvo paničnog straha od neizvesnosti, koje ja doživljavam svaki dan. Pitanja bez odgovora. Neizvesnost kome verovati. Izaći napolje danas zahteva podsetnik, akcioni plan, spisak i ritual, dakle ono što ja radim otkad sam naučila da hodam“. Neurotipične osobe, u vokabularu korektnosti (ne samo političke) su obični ljudi, a iz mene se, ne znam da li samo radi razjašnjenja, probija pridev normalni ljudi, oni bez neuroloških i psihičkih poremećaja. Za razliku od ljudi sa autizmom, koji bi, ako dozvolim razmahivanje normalnosti, bili označavani kao nenormalni. Oni to nisu. Oni imaju autizam, komunikacijski poremećaj i/ili poremećaj ponašanja, koji zahteva teško učenje rutini, svakodnevno ponavljanje rutine, život kao rutinu, a kad se rutinom jednom ovlada, komunikacija se olakšava ili uspostavlja. Rutina se mora vežbati i ponavljati svakog dana. Tehnike zavise od težine poremećaja.
More...
Stručnjaci za javno zdravlje, istraživači i proizvođači vakcina upozoravaju da bi nadolazeća sezona gripa mogla značiti udvojenu provalu respiratornih bolesti u Sjedinjenim Državama, pored toga što očekuju da će jesen i zima podstaći širenje kovida-19. Istraživači takođe kažu da bi mere koje su sada na snazi za sprečavanje prenošenja kovida-19 – rečju, pranje ruku, nošenje maske i fizičko distanciranje – mogle pomoći da se suzbije i širenje gripa, pod uslovom da su Amerikanci voljni da ih primenjuju. „Praktično ćemo biti suočeni sa udvojenom sezonom respiratornog virusa, i influence i kovida“, kaže dr Vilijam Šafner, medicinski direktor Nacionalne fondacije za zarazne bolesti i profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vanderbilt u Tenesiju.
More...
Virusološkinja Dr Ana Gligić pokušava da objasni nagli rast broja obolelih i umrlih i tezama o aerosolnom prenošenju korone i o drugim sezonskim virusima. Razgovor vodi Vesna Rakić Vodinelić.
More...
The study proposes to draw out the etno-demographic portray of national minorities from Romania. The analysis has as a start point the statistic dates given by the National Institute of Statistics with wich ISPMN concluded a unitive protocol. The dates used for the elaboration of this study can be grouped in two categories: 1. Census dates and 2. dates which come from the population dynamics. As concerning the analysed minorities, it started from the structure of parliamentary representation of the minorities from Romania.
More...
The study outlines the main features of the Romanian data production system on migration and population stock. The study is part of the country report on Romania elaborated for the following transnational project: SEEMIG Managing Migration and its Effects in South-East Europe - Transnational Actions Towards Evidence Based Strategies. Previously, a common methodology was elaborated by the Demographic Research Institute at the Hungarian Central Statistical Office and other participant research institutes in order to gain comparable descriptions for all eight SEEMIG countries. According to this methodology, we focused in this study both on administrative and statistical data sources.
More...
