3.90 €
Preview
We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Jelen tanulmányban egy olyan alapkutatást mutatunk be, amely a 14–18 éves tanulók médiaműveltségének feltárására irányul. A 21. századra az élet egészét körülvevő és állandóan elérhető technológia jelentős mértékben megváltoztatta életünket, azt, ahogyan kommunikálunk, ahogy dolgozunk, vagy ahogy az ismereteinket szerezzük. Mindezek következtében átalakult az értékesnek számító tudás, illetve képességek, kompetenciák köre. Az információs és kommunikációs kompetenciák az információs társadalomnak köszönhetően tartoznak a műveltség alapelemei közé, hiszen „az írás-olvasás-számolás mégoly sikeres közvetítése is elégtelen, ha nem igazodik az »új médiumok« világához”. Ebben a környezetben nem mindegy, hogy a különböző médiumok, mindenekelőtt az internet közvetítette tartalmakhoz milyen tudatossággal viszonyulunk, az üzeneteknek passzív befogadói, vagy kritikus szemlélői vagyunk. A médiaműveltség nyilvánvalóan elsősorban a tömegkommunikációból nyert információk kritikus kezelésére vonatkozik, és részben azonos a tágabb értelemben vett információs műveltséggel. Értjük alatta ugyanakkor az egyén azon hozzáférési, elemzési és értékelési ismereteit, képességeit és készségeit, továbbá attitűdjeit és viszonyulásait, amelyek a kommunikáció különböző formáival kapcsolatosak. A médiaműveltség abban is segít, hogy a változatos formátumú (pl. állóvagy mozgókép, audio-vagy audiovizuális stb.), tartalmú és műfajú médiaüzenetektől „túlzsúfolt” kultúrában – a média-szövegértésnek köszönhetően – az egyén maga is létre tudjon hozni nyomtatott, elektronikus, digitális üzeneteket, és multimédia termékeket.
More...
This paper presents an analysis of the characteristics of public policies for dependent elderly people in Germany, Austria, Italy, Hungary and Portugal. The countries were selected taking into account the expertise in this field and the specifics of the socio-cultural context, so as to highlight the different solutions applied in those countries to solve certain problems related to the care of the elderly. The analysis of policies for dependents takes into account, for each country, the following: coordination of social and long-term care services; the beneficiaries and the minimum level of dependency for which it is granted, the procedure and criteria for assessing the dependency; the benefits provided (in kind and in cash); types of long-term care services providers. The analysis of this paper is based on information available in the database of the European Union - Mutual Information System on Social Protection which contains detailed and updated data on social protection systems in European countries, supplemented with information from studies, research reports conducted in within some projects financed within the Framework Program 7 of the European Commission, such as ANCIEN, MOPACT, but also public data available on the websites of the public ministries responsible with the provision of social services, as well of long-term care services for the elderly. The paper is structered as follows: the first part presents the characteristics of the policies for dependent elderly people from the selected countries, followed in the second part by a comparative analysis of the main aspects identified.
More...
The objective of deliberations in the article is a diagnosis and exemplification of forms and areas of the desired by economic entities cooperation with local governments, setting forth conditions for growth of their competitiveness. A particular attention is paid to the possibility of affecting by municipalities, which have at their disposal a wide range of instruments in this respect. The grounds for analysis are data from the literature review on these subject matters, results of surveys carried out by various institutions and statistical material, including the data originating from local governments’ budgets being an important source of information on the actions analysed. The research findings and budget analysis show that activity of local governments, directed to shaping the business climate and local entrepreneurship, has increased. This sets up grounds for good forecasts as regards growth of enterprises’ and markets’ competitiveness.
More...
This study examines the role of the ”evidence-based” approach when dealing with decision-making processes in educational policy. There are several factors that make it difficult to efficiently use data based on sociological research in the fact of policy making. Nevertheless, expectations as regards basing decisions on actual data (if not on direct evidence) in policy and in political discourse are stronger now than ever. The study reviews the nature of data use in social science in contrast with that for natural sciences - and also the nature of research data in contrast with that of statistical data. In a wider context, it additionally examines the real role played by research in policy making. Then, as a specific example of data gathering and interpretation, the study enumerates possible approaches when examining young graduates’ careers - and analyzes critical theoretical and methodolgical issues following on from this.
More...
The present study starts from the identification and analysis of the phenomenology and the causality of aggression and violence in school in order to discover new simple but effective ways of preventing and combating this problem faced by both Romania and many other states of the world. Thus, starting from the existing social policies and from the official statistics provided by the Ministry of National Education, a realistic analysis of this phenomenon can be made. The issue of violence in school can no longer be ignored, as it is a serious violation of Human Rights. In such a context, governmental, institutional, social, school and family efforts are required for a more effective and lasting response. At the same time, the causes of violence in school are identified, thus providing possible solutions for preventing and combating the problem, with openings for new future analysis.
More...
The popularity of short-term letting (STL) platforms like Airbnb has created housing and planning challenges for cities worldwide, including the potential impact of STL on the quality of life of nearby residents and communities. Underpinning this concern is an inherent tension in urban living between the rights and interests of individual residents, and the collective rights and interests of neighbours. Through interviews with Australian Airbnb hosts, this paper examines how STL hosts navigate this tension, including how they frame their property rights, how they seek to minimise their impact on neighbours, and how they perceive the role of regulation in balancing individual and community rights. In doing so the paper contributes to both theory and policy debates about urban property rights and how ‘compact city’ planning orthodoxies are reshaping the lived experience of urban residents worldwide.
More...
In this study, it is aimed to examine “letter of credit confirmation insurance product” which brings a matter to a solution for Turkish banks’ difficulties to confirm letter of credits. As it is known, Letter of credit is one of the most frequent product used by financial institutions. Letter of credits are being used especially in international trade transactions. Banks operating in Turkey, often face difficulties such as having insufficient limits for the correspondent banks, having narrow correspondence network etc. Banks operating in Turkey, would be able to confirm letter of credits by means of letter of credit confirmation insurance; maybe they wouldn’t be able to confirm these letter of credits if there is no insurance for their confirmed letter of credits. As a result of this study, it has been assessed that providing letter of credit confirmation insurance to the market which doesn’t have such product yet would increase the volume of Turkey’s exportation significantly and it could make possible to actualize an important potential export.
More...
Prije donošenja konačnog suda o predloženim izmjenama, ne smije se previdjeti na nekoliko dodatnih činjenica koje dovode u pitanje održavanje ili legitimitet izbora 2014. Dakle, relevantna je na prvom mjestu gore navedena Odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine koja nedvosmisleno dovodi u pitanje održavanje izbora. Zatim je nezaobilazna Odluka Evropskog suda za ljudska prava (Sejdić/Finci), koji je 22. decembra 2009. presudio da određene odredbe Ustava Bosne i Hercegovine i Izbornog zakona Bosne i Hercegovine krše Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Krši se član 14 (zabrana diskriminacije), član 3 Protokola 1 (pravo na slobodne izbore), te član 1 Protokola 12 (opšta zabrana diskriminacije). Komesar Evropske unije za proširenje Štefan Füle je izjavio tokom posjete Sarajevu, 11. aprila 2013. da Evropska unija i Vijeće Evrope neće priznati izbore 2014. ako se ne izvrši navedena presuda Evropskog suda za ljudska prava. Konačno, situacija u Gradu Mostaru je na isti način bitna. Ustavni Sud Bosne i Hercegovine je ukinuo nekoliko članova Izbornoga zakona Bosne i Hercegovine i Statuta grada Mostara o održavanju izbora u gradu, jer Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine nije u zakonski postavljenom roku izmijenila neustavne odredbe zakona vezano za način biranja vijećnika u Gradu Mostaru. Sjetimo se i situacije sa lokalnim izborima u Srebrenici prošle godine. Kao što se vidi, mnogobrojni su problemi sa Izbornim zakonom Bosne i Hercegovine. Predlagači, ali mora se priznati, i ostale parlamentarne stranke, umjesto da se bave ključnim pitanjima za izbore u Bosni i Hercegovini, izvršenjem gore navedenih odluka poboljšanjem Izbornog zakona, tehnike izbora, itd. očito pokušavaju staviti izborni proces pod potpunu kontrolu političkih stranaka, mada je i trenutna situacija takva da političke stranke manje-više vode ovaj proces. Poslije Ustava, kao najvažnijeg pravno-političkog akta, Izborni zakon je svakako najvažniji zakon kada je u pitanju društvo u cijelini. Zato izmjene Izbornog zakona zahtjevaju intenzivne konsultacije sa svim učesnicima u procesu. Mnogo je pitanja koja su aktuelna, sem gore navedenih sudskih odluka: treba razgovarati o preporukama koje je Centralna izborna komisija dala o ozborima 2010, izbornim jedinicama, listama, izgledu glasačkih listića, registraciji birača, kampanjama i njihovom finansiranju, promatranju izbora, žalbama i tužbama, međunarodnim standardima, procedurama brojanja glasova i utvrđivanja rezultata, ulozi stranaka i nevladinih organizacija itd. Sve su to pitanja koja zaslužuju pažnju. Bilo bi dobro osigurati i učešće stručnjaka iz Venecijanske komisije i ODIHR-a na takvim raspravama; i što je najbitnije u razgovorima se ne smije zaobilaziti Parlament Bosne i Hercegovine. Jer postoji tendencija da se Parlament Bosne i Hercegovine marginalizira u ovom procesu. U proteklim godinama, proces donošenja odluka se odvijao, umjesto na parlamentarnim debatama i javnim raspravama, iza zatvorenih vrata, bez onih koji su uključeni u upravljanje izborima, stručnjaka ili javnosti. Ovo podriva autoritet Parlamenta Bosne i Hercegovine i kompromituje kvalitet i transparentnost zakonodavnog procesa. Posebno je bitno održati javne rasprave o mogućim izmjenama, uz široke konsultacije javnosti. Tako se i o ovom prijedlogu treba voditi široka rasprava. U popratnom pismu, čitavog seta zakonskih izmjena, sem Izbornog zakona, predlagači navode i da predložene izmjene doprinose jačanju institucionalne efikasnosti. Međutim, ne može se zaključiti da predložene izmjene vode jačanju institucionalne efikasnosti. Ove izmjene isključivo pogoduju političkim strankama i jačanju nihovog uticaja na izborni proces. U svakom slučaju, ako predlagači ostanu kod svojih prijedloga, bilo bi poželjno da se o ovim, kao i o eventualnim drugim prijedlozima izmjena Izbornog zakona održe široke rasprave, jer je to jedini ispravan način da se regulira ovako važna oblast.
More...
Osnovna zamjerka Prijedlogu izmjena i dopuna Zakona o sukobu interesa u institucijama vlasti u BiH jeste proceduralne prirode: činjenica da ga je Predstavnički dom usvojio po hitnom postupku i bez rasprave ukazuje na demokratske deficite i na pokušaj da se nova rješenja uvedu bez stvarnog uvida javnosti. U procesu njegovog donošenja, nije bilo nikakvog konsultativnog procesa ni sa organom koji provodi zakon, niti sa stručnom javnošću, akademskom zajednicom, nevladinim sektorom, ili sa građanima. Riječ je o zakonu koji ne zadovoljava proceduralne pretpostavke pravnih akata u pravnodržavnom sistemu. Osnovni praktičan problem predstavlja sastav Komisije – ona će se, prema zakonskim projekcijama, ustanoviti kao Komisija koja je većinski sastavljena od članova Parlamenta. Takvo rješenje uspostavlja aktivne političare, dakle, osobe čiji rad mora biti potvrdgut kontroli, u noseći stup kontrolnog sistema. Riječ je o rješenju koje se ne može opravdati svrhom samog zakona, a koje nema svoj oslonac ni u uporednopravnim rješenjima. Sistem u kojem političari odlučuju o sukobu interesa stvara prostor za zloupotrebe i samovolju pri donošenju odluka, on otvara odlične mogućnosti za međustranačke i unutarstranačke obračune, uspostavlja zakonski okvir psihologiji trgovine realnim utjecajem i kontroli privrednog procesa mehanizmima dnevne politike. Posebno je problematično uspostavljanje pravne praznine do koje može doći usvajanjem ovih izmjena. Centralna izborna komisija bi ostala nadležna za sukob interesa u Federaciji BiH i Brčko Distriktu BiH, iako nije regulirano kako će Centralna izborna komisija izvršavati tu nadležnost. Agencija za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije bi morala preuzet uposlenike iz Centralne izborne komisije, koji su do stupanja na snagu ovih izmjena radili na sukobu interesa, a danom stupanja na snagu ovih izmjena prestaju da važe Pravila o vođenju postupka iz oblasti Zakona o sukobu interesa i Pravila o načinu vođenja registra. Problematična je i dalja fragmentacija pravnog i političkog prostora BiH. Republika Srpska je ranije donijela svoj Zakon o rješavanju sukoba interesa u organima vlasti Republike Srpske. U skladu sa tim zakonom, Narodna skupština Republike Srpske obrazuje Komisiju. Centralna izborna komisija bi trebalo da i dalje sprovodi Zakon u Federaciji Bosne i Hercegovine i Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine, dok bi se nova komisija, u skladu sa predloženim izmjenama sprovodila zakon na državnom nivou, sve sa potpuno različitim zakonskim rješenjima i organima za provedbu. Nadalje, predložena zakonska rješenja ne osiguravaju siguran pristup relevantnim informacijama. One su neophodne za primjenu zakona, a bez njih bi zakon mogao postati bespredmetan. Trenutno su na djelu neusklađena rješenja i više uzajamno nepovezanih zakona i organa za provedbu zakona. Ako imamo na umu da ranije odluke o sukobu interesa i sankcije protiv nosioca izvršne vlasti, koje je donijela Centralna izborna komisija, nikada nisu izvršene i da niko nikada nije snosio odgovornost za neizvršenje, čini se da i danas veliki broj izabranih zvaničnika, nosioca izvršnih funkcija i savjetnika stoje i u višestrukim sukobima interesa. Predlagači u obrazloženju Zakona obrazlažu da su sankcije za kršenje zakona pooštrene. Takvo obrazlożenje nije tačno. Tačno je samo da je s razlogom ukinuta sankcija koja se odnosi na zabranu kandidiranja na izborima. U obrazloženju se dalje navodi da su sankcije pooštrene jer je data mogućnosti podnošenja prijedloga za razrješenje sa dužnosti i poziva na ostavku. Tačno je da se ovdje radi samo o prijedlogu koji ne obavezuje donosioca odluke da nekoga razriješi dužnosti. Čini se da ovakvo rješenje favorizuje samovolju u odlučivanju. Budući da se radi o zakonu koji prevashodno ima preventivnu funkciju, mora se priznati da sankcije u ovom slučaju nisu glavni problem. Ipak bi svrsishodnije bilo propisati da smjena nastupa po sili zakona kada organ ne izvrši smjenu u određenom roku ili kada funkcionier ne da ostavku, a kršenje zakona se nastavi. O ekonomskim uštedama i međunarodnim standardima, kako to predlagači navode u obrazloženju ne može biti ni govora, one se iz zakonskog prijedloga ne vide. Jedino je međunarodni standard koji je Venecijanska komisija istakla kada je u pitanju sankcija zabrane kandidiranja na izborima uzet u obzir i takve sankcije više neće biti, ako se usvoje izmjene, dok su ostali stavovi Venecijanske komisije, o kojima je u ovom radu već bilo riječi ostali zanemareni. Vrlo je vjerovatno da će pod pretpostavkom usvajanja ovog zakona doći do potpune blokade odlučivanje o sukobu interesa na državnom nivou, Federaciji BiH i Brčko Distriktu i to na jedan duži period. Biti će, naime, potrebno dosta vremena da se uspostavi komisija na državnom nivou i da se popuni pravna praznina u ovoj oblasti u Federaciji BiH i Brčko Distriktu. Potrebno je konačno naglasiti, da svi javni organi, institucije vlasti, parlamenti, centralne banke, državna revizija imaju jedan zajednički cilj i svrhu: moraju služiti javnom interesu. Povjerenje javnosti i građana u integritet izabranih zvaničnika, političara i ministara je conditio sine qua non za vladavinu prava. Navedene slabosti dopuštaju sumnju u doprinosu ovog zakona povjerenju građana u političare i institucije vlasti.
More...
Climate has several effects on both human and nature. The main aim of this research is to determine the position of Alanya and Manavgat in climate classification and to reveal the monthly and yearly variation in climate. For this purpose, using the formulations of Köppen, De Martonne, Thornthwaite and Erinç, climate types of these two stations were determined. According to the Köppen’s climate classification, Alanya and Manavgat are included in the mild temperate zone (C). This temperate zone, defined by Csa, correspond to climate type which is mild in winter, hot and dry in summer (Mediterrranean Climate). According to De Martonne, Alanya and Manavgat are dry in summer, humid in winter, and between semi-humid and semi-arid in spring and fall. In consideration of Thornthwaite climate classification, Alanya and Manavgat have a first-order humid, fourth-order mesothermal climate close to marine conditions with lacking water in summer at a high rate. According to the precipitation effectiveness categories by Erinç, Alanya and Manavgat are between humid climate and their vegetation is humid forest.
More...
This study is focused on comparing empirical and theoretical yield of business strategies applied to stock markets. We continue in our previous articles in which we deal with the short-term prediction of stock markets and with creating business strategies using Markov Chains analysis. When defining a state space we assume that the stock price moves in three types of trends: primary, secondary and minor. The object of our interest is a minor trend which usually lasts for several days. During this trend the stock price accumulates a certain profit or loss in relation to the price at the beginning of the trend. The state space is defined by the size of the accumulated profit or loss. Business strategies are formed in the way that the states in which the stock price decreases generate buying signals and the states in which the stock price increases generate selling signals. Theoretical profitability of a business strategy is modeled on the basis of a matrix of transition between states probability, a matrix of evaluation of these transitions and the expected number of transactions. We calculate the parameters of this model, as well as empirical profitability, with historical data of CEZ stock during the ten years period from early 2006 to the end of 2015. In some cases empirical and theoretical results were nearly the same, in other cases they differed significantly.
More...
Nowadays, as a result of increasing globalization, the importance of marine transportation, which is the most widely used mode of transportation in foreign trade, has increased considerably. With the shift of the production from Western markets to the Eastern markets, new routes are being sought for the transportation of the products from Eastern markets to the Western markets. Because Turkey acts as a bridge between East and West, with the right strategic steps, Turkey has the potential to become a logistics center in the future. In this context, the objective of this study is to examine the Aliağa and İzmir Ports, which are among the most important ports in Turkey, and the future logistics potential of the region in terms of container transportation.
More...
PRILOG IZUČAVANJU URBANISTIČKE I SOCIJALNE STRUKTURE GRADA
Le processus de la fondation et du développement des localités urbaines du type oriental dans les Balkans, ce qui est egalement le cas de la vine ae Sarajevo, setieciuau toujours suivant les conceptions déjà existantes a l’Orient. On y remarque avant tout que la ville est divisée en deux parties: partie d'affaires et économique qui s'appelle »čaršija«, situee obligatoirement le long des arteres, et les quartiers d’habitation, loin des artères, situés à l’écart là où le silence permettait un repos et des distractions tranquilles. L’unité principale d’un grand quartier d'habitation est la »mahala« - petit quartier d’habitation constitué par des rues »sokaci« ou par des ruelles »džade«. Aux XV et XVIe siècles il existait une autre forme d’organisation urbaine. C'était plutôt une unité religieuse dite »džemat«, constituée par plusieurs »mahala«. Les »mahala« de Sarajevo, d'autrefois présentaient, du point de vue urbaniste, social et économique, cinq parties distinctes: mosquee - centre spirituel, ecole primaire religieuse - centre educatif, fontaine — source de la sante, boulangerie - aliments, et epicene - boutique universelle. Pour l'administration turque il n’existait que les »mahala« en tant qu'unite urbaine principale, permettant de fixer l'habitat et les activités. C’est pourquoi toutes les »mahala« portaient des noms turcs officiels; le plus souvent c’était le nom du fondateur de la mosquee, tandis que les rues, auxquelles les autorités ne s’intéressaient pas portaient des noms purement slaves. L'influence de l’esprit et de la langue autochtones était tres forte maigre la toujours présente domination de la culture orientale. C'est justement a cela que l’on doit le fait que chacune des »mahala« possédait, outre le nom officiel, un nom populaire qui n'etait pas toujours identique au terme turc. Pendant l'occupation turque, qui durait pendant cinq siècles, on a construit à Sarajevo, en tant que capitale de la Bosnie-Hercegovine et un des premiers centres économiques des Balkans, plus de cent »mahala«, dont les noms sont cités d'après le recensement de 1874-1875. Au cours du siècle passe les »mahala« de Sarajevo ont connu, comme toutes les »mahala« de l'empire turc, une certaine evolution due a la civilisation européenne et a certaines retormes propres à la Turqie de l'epoque. Une des nouveautés était le numérotage des maisons, introduit pour la premiere fois en 1853; instauration d’un corps executif intermediaire entre les »mahala« et les autorités officielles: c'était un fonctionnaire électif que l’on appelait »muhtar«. Ce nouveau système a été introduit en 1878, époque où les »muhtar« avaient remplacé les imams des »mahala«. Il est intéressant de mentionner que ce premier numérotage était fait suivant les nombres pairs ou impairs (les numéros étaient écrits sur une plaque de bois); il est encore plus intéressant de souligner que le poste de »muhtar«, en tant qu’intermediaire executif entre la »mahala« et les autorités, caractéristique avant tout de l’organisation orientale, s'est maintenu jusqu’à la fin de la deuxième guerre mondiale. La »mahala« d’Ali-pacha est une des plus typiques et des plus grandes de Sarajevo. Elle fut construite il y a plus de quatre cents ans dans une plaine. Son fondateur était le gouverneur de Bosnie beglerbey Hadim, connu egalement sous le nom de Gazi Ali-pacha, mort à Sarajevo en 1557. La veillle de sa mort il a formule le voeu, dans son testament, qu’une mosquée fut construite a ses frais près de son tombeau. Il en fut ainsi. Cette mosquee, qui se dresse même de nos jours, représente un chef-d’oeuvre de l'architecture orientale dans cette ville, mais c’est à la fois l'unique construction témoignant de l'existence de cette »mahala«. Celle-ci présentait tous les elements caractéristique d'une »mahala«: mosquée, école primaire religieuse, fontaine, boulangerie et épicerie. L'emplacement et la disposition de ces constructions étaient toujours les mêmes. Cette »mahala« présente une importance particulière parce qu'elle était habitée par une population mixte: musulmans, orthodoxes et catholiques. D'après les données datant du siècle passé, car ce sont la les premieres données sur la composition nationale, on peut y remarquer une evolution sociale tres importante témoignant de la non-separation suivant l'appartenance religieuse. Au cours du siècle passé, ou plus précisément en 1867, la »mahala« d'Ali-pacha comptait 525 habitants groupés en 125 familles. Cette donnée est fournie par le recensement de la ville en 1867-68: c’est le premier recensement systématique fait dans cette ville (il est également utilisé pour la premiere fois dans cette etude). Cette étude comprend également la liste de tous les habitants de cette »mahala«, ce qui est surtout intéressant parce qu’il y a là des données sur les dates de naissance, les mariages et les professions. Tenant compte du nombre d’habitants de cette »mahala« d’un côté et du territoire relativement grand qu'elle occupait de l’autre, on peut conclure qu'il n’existait que la construction des maisons privées, le plus souvent a un etage, pour une famille, avec des jardins et des jardins potagers, ce qui représentait à cette epoque la forme la plus parfaite de l’habitation. On peut en tirer egalement une autre conlusion: suivant les professions citées - differents métiers artisanaux - on remarque qu'il n’y a plus là de système féodal terrien et que ce quartier présentait déjà les caractéristiques d’une agglomération urbaine moderne. Ses habitants vivaient grâce à leurs activités dans la ville meme, ce qui a frayé le chemin à la creation de la couche bourgeoise de cette ville.
More...
Forecasting methods are used in different areas, different contexts, but with the same final purpose: evaluating possible futures. Alternative scenarios are an efficient tool of identifying alternative futures, based on past and present actions and contexts. Since gaining popularity, in the 1950s, the scenario method has been constantly improved and has evolved into different typologies. The qualitative approach of the alternative scenarios method allows for insightful analysis and debate on the topic addressed, based on the projection factors that describe the situation under study. The scenario method can be adapted to different types of situations and to different timeframes. The article discusses various scenario designs and reviews their primary characteristics, sending the reader to further information. Without representing a formal institutional method of analysis, alternative scenarios can successfully be used in processes that target risk assessments and mitigations, tackling vulnerabilities, identifying gaps and needs, anticipating attacks and possible associated tools, but also the elaboration of strategies on a long, medium and short-term. This paper proposes a class exercise based on the elaboration of alternative scenarios. As support for both the lecturer, who will act as the moderator, and the students, who will be the participants of the exercise, the article discusses the research method proposed through definitions, characteristics and classifications, advantages and disadvantages, methods of identification and analysis of projection factors, and also the utility of the method for the intelligence and security studies.
More...
Research background: The widespread occurrence of the phenomenon of bankruptcy leads to an analysis of the scale and causes of this phenomenon in Polish conditions. It should be remembered that the features that inextricably accompany the conduct of any business are uncertainty and risk, hence the phenomenon of the bankruptcy of enterprises is not foreign and it is impossible to eliminate. Purpose: Assessment of the credibility of Polish discriminatory models as a method of the early warning of bankruptcy of enterprises on a sample of enterprises from the Polish food industry. Research methodology: Literature review and verification of 10 methods using a linear function of discrimination most frequently adopted by people dealing with bankruptcy issues and examination of the financial condition of companies. The food industry was subject to analysis and financial assessment regarding the forecast of the bankruptcy of companies in the process of empirical verification. Results: The interpretation of the results was based on the financial statements of the survey sample consisting of 50 Polish companies (25 with a good financial condition and 25 that were bankrupt) which in the years 2005–2016 declared bankruptcy). Novelty: The results are based on a sample of food industry companies point to the legitimacy of the research. The use of a linear discriminant function confirms the usefulness of early warning models (prognostic reliability around 70%). The study presents a classification of models according to prognostic reliability. Guided by the criterion of model credibility, one can use tools with high prognostic efficiency in assessing the financial situation.
More...
The core of this article is a simulation of economic growth diffusion, based on the well-established Intervening Opportunities Model. The algorithm allowed detection of spatial distribution patterns of leading groups of beneficiaries from development of the Central Communication Port. The simulation experiments were conducted in two series: for predicting the impact of the Central Communication Port and the impact of both the Central Communication Port and Via Carpatia (also known as the New Amber Road) that is currently in development. The goal of this article is to answer the question: Which regions of Europe will benefit most from the development of the Central Communication Port? The results of the simulations confirm that European settlement and economic systems are inert in forming and conditioning zones of higher economic growth.
More...
"Vision 2030 implemented by Kingdom of Saudi Arabia (KSA) aims to provide education that builds children’s fundamental characteristics and establishes empowering health and social care systems. Furthermore, the engagement of the best educational institutions is one of the main principles of success. By 2020, KSA aims to engage 80% of parents in the school activities and learning processes of their children along with educational institutions. In line with this, observations were conducted in schools in three cities from three provinces in KSA. In this observational study, changes related to Vision 2030 were examined in multiple periods of 32 schools according to the type of instructions provided to students. More than 70% of all schools focused on providing knowledge to students. Alternative active learning methods, particularly those that were proven to be highly effective teaching and learning processes, were relatively ignored. Furthermore, few teachers were found to have undergone higher education and training. Nevertheless, some teachers were found to systematically attempt to address students’ issues from either a social influence or career guidance perspective. These findings suggest that if the efficiency of institutions is improved in the future, administrators would have to essentially transform teaching approaches."
More...
The development of intermodal transport in Poland has been noticeable in recent years. Railroad transport is most often used. Intermodal transport is still struggling with many barriers, but increasingly the infrastructure and policies of the European Union, which creates sustainable transport, have a positive impact on the growth of transport cohabitation. The aim of the study is to analyze the functioning of intermodal railways in Poland in the years 2010-2016. Forecasts have also been developed for this type of transport technology.
More...
ZJN koji je donesen 2004. godine je nužno mijenjati. Izmjene ZJN su potrebne zato što je neophodno usklađivanje sistema javnih nabavki u BiH sa pravnim naslijeđem Evropske unije. Pored toga, ZJN mora pretrpjeti izmjene kako bi bolje odgovorio specifičnostima bosanskohercegovačkog društva. Može se reći da Nacrt ZJN koji je predložila Agencija nije idealno rješenje u pogledu prilagođavanja sistema javnih nabavki u BiH sa pravom Evropske unije i specifičnostima svojstvenim za BiH. Svejedno, Nacrt ZJN koji je pripremila Agencija uz provedene javne konsultacije, predstavlja najozbiljnu osnovu za kreiranje boljeg sistema javnih nabavki u BiH. S druge strane, Nacrt ZIDZJN koji je uputio SDP, predstavlja rješenje koje dotiče samo mali broj problema u sistemu javnih nabavki u BiH. Nekim od prijedloga iznesenim u Nacrtu ZIDZJN treba posvetiti pažnju, i sigurno bi trebali imati mjesta u budućoj reformi sistema javnih nabavki u BiH. Tu se misli na neophodnost definisanje sadržaja žalbe u ZJN, odnosno na uvođenje plaćanja naknade za podnošenje žalbe. Međutim, analizom Nacrta ZIDZJN stiče se dojam da je ključni cilj predlagača, ipak bila reorganizacija Ureda, tj. otvaranje filijala Ureda u Banja Luci i Mostaru. Iako predložene izmjene i dopune u Nacrtu ZIDZJN, koje se odnose na sadržaj žalbe i uvođenje naknade prilikom podnošenja žalbe, sa sobom nose određene probleme i nedoumice, ipak se može reći da reorganizacija Ureda sa sobom nosi najveći broj kontraverzi. Tačno je da Ured, kao što se to jasno vidi iz statistike, zaprima na godišnjem nivou najveći broj žalbi u poređenju sa državama u regionu. Tačno je također da je na godišnjem nivou broj podnesenih žalbi u stalnom porastu, što stvara ozbiljan problem za pravovremeno procesuiranje podnešenih žalbi. Međutim, upitno je da li otvaranje filijala Ureda u Mostaru i Banja Luci najbolji odgovor na ovaj problem. Ured u svom godišnjem izvještaju o radu akcentira problem velikog broja žalbi, ali ne preporučuje otvaranje novih filijala u Banja Luci i Mostaru, pa čak šta više ne predlaže ni povećanje broja članova Ureda. Ured preporučuje povećanje broja dodatnog osoblja ili promjenu pravila o prekovremenom radu, kao način na koji bi se efikasnije rješavale pristigle žalbe. Također je evidentno da Agencija u Nacrtu ZJN ne predlaže otvaranje novih filijala. Iz izvještaja o radu Ureda za proteklih nekoliko godina se može vidjeti da je vrlo mali broj žalbi riješen izvan zakonom određenih rokova. Ako se uzmu u obzir podaci iz izvještaja o radu Ureda u pogledu poštivanja rokova, onda nije jasno sa kojim se informacijama rukovodio predlagač Nacrta ZIDZJN kada je u obrazloženju negativno ocijenio rad Ureda. Tačnije, u obrazloženju se navodi da: „Postupci javne nabavke bi bili kraće obustavljeni i postizala bi se veća efikasnost u radu ugovornih organa, koji sada zbog neefikasnosti Ureda za razmatranje žalbi u toku jedne budžetske godine nisu u mogućnosti odabrati dobavljača i utrošiti sredstva planirana u budžetu.“ Pored toga, u obrazloženju Nacrta ZIDZJN, predlagač navodi, misleći tu ponajprije na formiranje filijala Ureda u Banja Luci i Mostaru, da bi „Predloženo rješenje omogućilo da se žalbeni postupci u konkurentskim zahtjevima rješavaju brzo ne opterećujući cijeli Ured za razmatranje žalbi, koji bi u tom slučaju imao više vremena za pripremu i odlučivanje u složenijim postupcima.“ Dakle, na osnovu informacija koje nudi Ured nije moguće dati podršku rješenjima iz člana 1 Nacrta ZIDZJN. Tačnije, predloženo zakonsko rješenje, po kojem bi se osnovale nove filijale Ureda u Banja Luci i Mostaru, sa po pet novih članova i dodatnim uposlenicima u filijalama, nije adekvatan odgovor na problem zaostataka u rješavanju podnesenih žalbi i kršenju odredaba o rokovima. Problem zaostataka u rješavanju žalbi, kako se vidi iz izvještaja o radu Ureda, je prisutan, isto kao i problem nepoštivanja zakonom određenih rokova za rješavanje žalbi. Ipak, izgleda da su ovi problemi takve prirode, da su adekvatniji prijedlozi za njihovo prevazilaženje koji su dali Ured i Agencija. Ured je predložio povećanje izvršioca, dok Agencija u Nacrtu ZJN predlaže povećanje broja članova sa šest na sedam članova. Dakle, niti jedna od ove dvije institucije, koje su dobro upoznate sa problemom procesuiranja žalbi, nije predložila rješenje dato u članu 1 Nacrta ZIDZJN, odnosno osnivanje filijala Ureda u Banja Luci i Mostaru. Osnivanje filijala Ureda u Banja Luci i Mostaru, pored toga što bi prouzrokovalo dodatne troškove vezane za upošljavanje novih deset članova, kao i dodatnog osoblja, vjerovatno bi rezultiralo stvaranjem problema neujednačene prakse u ova tri tijela koja bi odlučivala o podnesenim žalbama. Trenutno, ne postoji mehanizam u ZJN, niti je predviđen u Nacrtu ZIDZJN, kojim bi se problem harmoniziranja prakse adekvatno riješio. U svakom slučaju, ovo je dodatni razlog zbog kojeg bi trebalo razmisliti da li je rješenje predloženo u članu 1 Nacrta ZIDZJN, kojim se predviđa osnivanje filijala u Banja Luci i Mostaru, adekvatno. U pogledu člana 3 Nacrta ZIDZJN, kojim se reguliše pitanje visine naknada koje se moraju platiti prilikom podnošenja žalbi, potrebno je reći da se radi o zakonskom rješenju koje bi za posljedicu moralo imati smanjenje broja žalbi pred Uredom. Obaveza plaćanja naknade prilikom podnošenja žalbi bi trebala rezultirati time da će žalbe ulagati samo oni koji mogu biti apsolutno sigurni u nezakonit postupak i vlastiti pravni uspjeh zbog provrede postupka odabira najboljeg ponuđača. Činjenica je da BiH prednjači u broju podnesenih žalbi u postupcima javnih nabavki u poređenju sa drugim zemljama u okruženju, te da sve ostale zemlje u okruženju imaju odredbe koje regulišu obavezu uplaćivanja naknada prilikom podnošenja žalbi. Ove dvije činjenice navode na zaključak da je opravdano uvođenje naknada kod podnošenja žalbi. Međutim, visina naknada kako to predviđa član 3 Nacrta ZIDZJN, premašuje visinu naknada u zemljama u okruženju. Usporedbom ekonomskih prilika u BiH sa ekonomskim prilikama u zemljama u okruženju ne ide u prilog tako visoko određene naknade za ulaganje žalbi u BiH. Ovo nije jedina činjenica koja ukazuje na potrebu da se visine naknada smanje na neke razumne iznose. Ne treba zaboraviti da samo uvođenje naknada za pokretanje žalbi sa sobom nosi i druge kontraverze. Naime, uvođenjem naknada za ulaganje žalbi, pogotovo ako su iznosi naknada visoki, ograničava se broj nezadovoljnih ponuđača u žalbenom postupku koji imaju razloga da smatraju da je u postupku javnih nabavki došlo do kršenja zakonskih odredaba. Ovim se u određenoj mjeri stvara klima koja ne ide u korist kontroli rada ugovornih organa. U krajnjoj liniji, nedostatak adekvatne kontrole može biti katalizator koruptivnog ponašanja. Kada je u pitanju problem efikasnog procesuiranja velikog broja žalbi podnesenih Uredu, može se reći da bi kombinovanjem mjera predloženih u Nacrtu ZIDZJN moglo pridonijeti njegovom rješavanju. Ovdje se prije svega misli na dopunu ZJN tako da se jasno definiše sadržaj žalbe, te da se uvedu naknade prilikom podnošenja žalbi. Ovo pod uslovom da se pitanje sadržaja žalbe uredi adekvatnije, i ako bi se visine naknada smanjile na razumne iznose. Prva mjera bi mogla rezultirati podnošenjem urednijih žalbi, što bi olakšalo rad Ureda, dok bi druga mjera doprinijela kontroli rasta broja žalbi. Ipak bi se ovim mjerama morala dodati i treća mjera, tj. nužno bi bilo da se ojačaju kapaciteti Ureda. Ovo podrazumijeva upošljavanje dodatnih izvršilaca u Uredu u Sarajevu. Novim mjerama bi se olakšao rad Ureda, a rezultat bi bio brže procesuiranje žalbi. Istovremeno bi Ured sačuvao svoju osnovnu funkciju da putem razmatranja podnesenih žalbi, kontroliše da li ugovorni organi postupaju u skladu sa ZJN.
More...