Series:Peščanik - Jugoslavija

Yugoslavia and Betrayal

Jugoslavija i izdaja

Author(s): Viktor Ivančić / Language(s): Croatian,Serbian

Keywords: Yugoslavia; civil war; 90s; Srđa Popović;

„Kada danas kažete da ste za Jugoslaviju i da biste voleli da ona bude očuvana, ljudi vas gledaju zapanjeno, jer je Jugoslavija za njih ono iskustvo koje imaju i u kojem ne vide ništa što bi vredelo sačuvati. Ni s tim se potpuno ne slažem, ali u svakom slučaju kad kažem da sam za Jugoslaviju, ne pada mi na pamet da se vraćam u prošlost. Ali mislim da su moguće i neke druge varijante. Čak mislim da nismo sposobni uopšte da zamislimo kakve sve alternative postoje, kao što mislim da nije pametno sad pokušavati definisati tu Jugoslaviju. Onog trenutka kad to postane predmet našeg razgovora – ideja će sigurno biti. Ali mi se još uvek bavimo destrukcijom. No, i tome će doći kraj. Jer ne vidim šta bi se još imalo uništavati.“

Rehabilitation

Rehabilitacija

Author(s): Olivera Milosavljević / Language(s): Serbian

Keywords: Yugoslavia; Serbia; Draža Mihailović; war crimes; rehabilitation; nationalism; identity politics; fascism;

Prenosimo izlaganje Olivere Milosavljević, istoričarke i profesorke na Filozofskom fakultetu u Beogradu, održano 10. maja u Kulturnom centru Novog Sada na tribini Alternativne kulturne organizacije povodom nastavka procesa rehabilitacije ratnog zločinca Draže Mihailovića.

Fatalistic Interpretation of Yugoslavia Disintegration

Fatalističko tumačenje raspada Jugoslavije

Author(s): Olivera Milosavljević / Language(s): Serbian

Keywords: book review; Dejan Jović; Yugoslavia; reasons behind breakdown; 80s; 90s; nationalism;

Review of: Dejan Jović, "Jugoslavija – država koja je odumrla", Samizdat B 92 (Beograd) and Prometej (Zagreb), 2003. Review by: Olivera Milosavljević

Repeaters on Collaboration Barricades

Ponavljači na barikadama kolaboracije

Author(s): Olivera Milosavljević / Language(s): Serbian

Keywords: Olivera Milosavljević; obituary; WWII; Yugoslavia; collaborators;

Olivera Milosavljević (1951-2015) - Napustila nas je najoštrija srpska istoričarka. Na našu sreću, pre toga je napisala i izgovorila sve što treba reći o pokušaju revizije istorije na Balkanu.

Out of Spite

Iz inata

Author(s): Jelena Trpković / Language(s): Serbian

Keywords: literary text; Yugoslavia; 90s; conflict;

Otac je iz Nemačke doneo mehaničku ptičicu. Navije se ključem, klima glavom kao da kljuca i skakuće u krug. Moja sestra Vesna ima šest, ja pet godina. Ispred zgrade na Novom Beogradu u kojoj je živela naša četvoročlana porodica, navijamo ptičicu, ona skakuće. Iznenada prilaze dva starija dečaka, uzimaju pticu i beže. Otkrivam osećaj bespomoćnosti, nemoći, nepravde. I ne nevažnu činjenicu da su to uradili dečaci.

What is Yugoslavia

What is Yugoslavia

Author(s): László Végel / Language(s): Serbian

Keywords: Yugoslavia; identity; politics;

Upire u mene pogled pun iščekivanja. Gospođa teacher. Ja sam na redu. Da govorim o my country. Tutnula mi je pre neki dan u ruke jedan raskošno opremljeni album fotografija, pripremite izveštaj o Jugoslaviji za sledeći čas, please, rekla je s ljubaznošću obaveznom u gradiću kakav je Bell, i s onom prirodnom engleskom melodioznošću koju ja nikad neću savladati. Tako je to u redu, čuli smo već priče o Italiji, Švajcarskoj, Tajlandu, Japanu, Španiji, Južnoj Koreji, a sad je Jugoslavija na redu da bude my country...

"Ustaše četnici na Kozari"

Ustaše četnici na Kozari

Author(s): Boris Dežulović / Language(s): Croatian

Keywords: Kozara; Chetniks; Ustasha; partisans; Yugoslavia;

Zvao me neki dan u dva iza ponoći Kožo da ispriča vic. Ima on taj običaj, zovne u gluho doba noći iz kafane da ispriča vic. Elem, jula 1942. upali njemački vojnici, ustaše i četnici u neko potkozarsko selo, pa zatekli tamo samo jednu staricu u crnom. “Baba, kaži brzo, đe su partizani?”, prijeteći joj podvikne mrki četnik, a baba ga zbunjeno pogleda i kaže: “Đesupartizani!”

"Đeneralov" and Other Anti-Fascisms

Đeneralov i ostali antifašizmi

Author(s): Branislav Dimitrijević / Language(s): Serbian

Keywords: Yugoslavia; Serbia; Anti-Fascism; collaborators; revisionism;

I tako, Srbija je ponovo jedinstvena po nečemu. Ona nema samo jedan već dva anti-fašistička pokreta, a u budućnosti će možda imati i još po koji. A to je sve samo dokaz velikog idejnog bogatstva, šarolikosti, pravičnosti i demokratičnosti elite našeg naroda. Ta elita Srbe kandiduje za nagradu za naj-postmodernističkiju naciju, onu koja rehabilitacijom đenerala potvrđuje visok stepen postignutog pluralizma mišljenja.

Draža Camouflage - Anti-Communist Totem

Draža Kamuflaža – antikomunistički totem

Author(s): Srđan Milošević / Language(s): Serbian

Keywords: Yugoslavia; Serbia; Dragoljub Mihailović; collaborators; anti-communism; nazism; rehabilitation; court;

Sudska rehabilitacija četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića predstavlja formalnu potvrdu nečega što se već odavno dogodilo u javnosti. U tom smislu, ona ne donosi nikakvu bitnu novinu. Mihailović neće biti ništa “rehabilitovaniji” danas nego što je bio juče. Doduše, sam autoritet sudskog rešenja o rehabilitaciji mogao bi možda negde da predstavlja izvesnu težinu, kada to rešenje ne bi bilo još jedan bizarni uradak posrnulog srpskog pravosuđa, sklepan na osnovu jednog od najbesmislenijih i najskarednijih “zakona” koje poznaje istorija prava (“Zakon” o rehabilitaciji iz 2006. godine). Pogledajmo samo jedan primer: šta je to što, sa “čisto formalne strane” (koja, kako nas uverevaju, jedino zanima sud) razlikuje sudski proces koji je u Beogradu vođen protiv nacističkog generala Aleksandra Lera od sudskog procesa vođenog protiv Dragoljuba Mihailovića? Suštinske razlike nema. A šta deli rečenog nacističkog generala od sudske rehabilitacije u Srbiji, po istim kriterijumima po kojima je rehabilitovan Mihailović? Zaista, samo jedna sitnica – nije imao “prebivalište na teritoriji Republike Srbije”.

Mr Spock and Sentimental Upbringing in Yugoslavia

Mr Spok i sentimentalno vaspitanje u Jugoslaviji

Author(s): Svetlana Slapšak / Language(s): Serbian

Keywords: Yugoslavia; Star Trek; sci-fi; Leonard Nimoy; Gene Roddenberry; Spock; socialism; communism;

Televizijska serija Star Trek počela se u Jugoslaviji prikazivati sa neke dve godine zakašnjenja, mislim 1968/9. Televizori su tada, sve do osamdesetih, bili crno-beli, ekrani mali, a serija neverovatno naivna i komična: sem papirno-gipsanih čudovišta, plastičnih (kao) robota koji se spopliću, zrakova koji uz „svemirski“ zvuk udare gde treba – znamo jer je ciljano biće palo – sijajućih i žmirkajućih dugmića, nemogućih kostima od helanke i dama u kratkim suknjama i sa prelakiranim frizurama, enterijera u kojima se svi nešto naginju na svemirskim krivinama, minijaturnih svemirskih lađa na udicama pred kamerom i vanzemaljaca koji svi govore engleski, tu su još bili dijalozi i radnje zasnovani na primarnim socijalističkim i komunističkim zamislima o društvu. Serija se davala u poslepodnevnim satima – tadašnja jugoslovenska televizija bila je ozbiljna institucija – i gledala sam je uglavnom kao komično olakšanje. Majka i očuh su se jednako krivili od smeha sa mnom. Majka je za Mr Spoka izmislila ime Vulkanizer: mnogo godina docnije sam kod „vulkanizatera“ negde u dubokoj Grčkoj videla na firmi namalanu glavu Mr Spoka…

The Notebook of Robi K.: The telephone Wires are Buzzing

Bilježnica Robija K.: Telefonske žice bruje

Author(s): Viktor Ivančić / Language(s): Croatian

Keywords: literary text; Yugoslavia; Croatia;

Nama je doma kod kuće zazvonijo telefon. Moj tata je dignijo sluju i rekao je: „Ko smeta?“ To je bijo moj dida sa Šolte. Dida je kroz sluju rekao: „Di si, zete? Šta se radi?“ Tata je rekao: „A evo, priča se na telefon! Drago mi je čut da si dobre volje!“ Dida je rekao: „Šta ne bi bija dobre volje! A biću još bolje! Jel ti znaš, zete, da je za pet dana dvajsdeveti novembra?“ Tati je u roku munja udrilo crvenilo u facu. Onda je on didi rekao: „A jel ti znaš da je za dvajs dana četrnesti prosinca?“ Dida je malo dumao i rekao je: „Pa šta mi se jebe za četrnesti prosinca?“ Tata je dreknijo: „A šta se meni jebe za dvajsdeveti novembra?!“ Onda je on tuta forca zalupnijo sa slujom.

Who Said Self-Management: Serbia to Rosary

Ko je rekao samoupravljanje: Srbija do Rozarija

Author(s): Branislav Jakovljević / Language(s): Serbian

Keywords: Yugoslavia; selfmanagement; Serbia; economy; crisis;

U ranu jesen, na ulicama Kikinde počinju da se pojavljuju plakati okačeni na bandere: „Pažnja! U blizini živi Mihalj Kertes, pljačkaš i saradnik ratnih zločinaca“; i: „Oprez! Zlikovac na slobodi“. U početku malo ko obraća pažnju na upozorenja izvučena na jeftinom štampaču. Kiša natapa papir, slova se razlivaju i ubrzo postaju nečitka. Ipak, preko noći se pojavljuju novi plakati, ovog puta napravljeni u vidu oznaka za radove na putu: „Na 500 metara od vas živi nekažnjeni otimač“; „Sada ste na sto metara od opasnog kriminalca“. Sutradan u predvečerje, istim ulicama prolazi grupa od stotinak ljudi sa sličnim transparentima i plakatima na kojima su uveličane fotografije Kertesa iz devedesetih i citati njegovih izjava. Kolona se zaustavlja kod Kertesove adrese i jedan od demonstranata počinje da govori u megafon...

A Place of Remembrance

Mesto sećanja

Author(s): Svetlana Slapšak / Language(s): Serbian

Keywords: Yugoslavia; Serbia; politics of memory; history; rememberance;

Nije reč samo o konceptu francuskog istoričara Pjera Nora o mestima gde se, po dogovoru ili protiv njega, neguje sećanje na neki događaj važan za kolektivnu istoriju: reč je i o mestu sećanja u svim oblicima, dakle i ličnih, u ispisivanju prošlosti u kulturi i svakodnevnoj politici, i korigiranju tog ispisivanja u skladu sa istorijom i njenim istraživanjima i zaključcima. Kada se lično sećanje, kome nije dato da se oblikuje kao kolektivno zbog političke utilitarnosti bilo kojeg tipa, grubo deformiše i groteskno menja dok su još živi njegovi nosioci, nastaje ozbiljan problem. I naravno, najgore je kada se brlja sa „starim“ sećanjem, onim koje ima potporu ne samo u državnim feštama i ideološkim saobraćajnim znacima, nego upravo u ličnom i svakodnevnom.

Long Live Our Work!

Da nam živi rad!

Author(s): Dubravka Ugrešić / Language(s): Croatian

Keywords: Yugoslavia; people; identification; working culture; ethnicity;

U Amsterdamu, nedaleko od moga kvarta, neki Bugari otvorili su dućan. Staklo trgovine oblijepili su s unutrašnje strane bugarskom zastavom. Tako je dućan ispao jako uočljiv izvana, i zamračen iznutra. U dućanu se prodaju precijenjene i preskupe bugarske namirnice. Tako je više-manje sa svim etnodućanima. Najprije dođu migranti, a onda za njima etno-dućani. Etno-dućani nakon nekog vremena nestaju, a migranti, hm, valjda ostaju?! Broj Bugara u Holandiji očito raste, jer su se u posljednjih godinu dana samo u Amsterdamu otvorile barem dvije bugarske trgovine. A što se “balkanskoga zuba” tiče, zna se, on ne štedi, dat će koji euro više da zadovolji svoju gurmansku nostalgiju. U dućanu se prodaje bugarsko vino, smrznuti ćevapi i pljeskavice, pite sa sirom (banice), kiseli krastavci i paprika, ajvari, pindžuri, ljutenice, i slatkiši koji kao da su ispali iz kakvih paketa pomoći gladnima, svima je, naime, istekao rok trajanja. Dućan je zapušten i neuredan, kupac se posvuda zapliće o kartonske kutije. Pored kase sjedi mladić i ne miče se, zamro je, baš kao da se kakvome svecu zavjetovao da iz njega nitko nikada neće izvući ni A, ni B. Djevojka za kasom ljepušna je na način na koji to toplo savjetuju magazini za tinejdžerke. Ima kratku suknjicu, dugu ravnu plavu kosu, preplanuli ten. Preplanulost je njezin puder u prahu. Prepredenost koristi kao tekući. Curica za kasom rašpa noktiće, a pored nje čeka i bočica s lakom za nokte. Prizor me ispunjava veseljem. Mala se prepredeno kezi. Kupujem ljutenicu, bugarski (da, turski, grčki, makedonski, srpski) sir i tri velika bugarska pradajza. Doviždane. Doviždane.

About Normality

O normalnosti

Author(s): Shkëlzen Maliqi / Language(s): Serbian

Keywords: Yugoslavia; Serbia; normality; fascism; war;

Razmišljanja o ličnim i samoobmanama moje generacije, o rađanju i jačanju srpskog fašizma, o raspadu Jugoslavije, o odlascima iz Beograda i strategiji karantina i drugim strategijama u odnosu na zlo, nadahnutih čitanjem knjige Vladimira Arsenijevića Mexico: ratni dnevnik.

Albanian in Belgrade

Albanac u Beogradu

Author(s): Shkëlzen Maliqi / Language(s): Serbian

Keywords: Yugoslavia; Serbia; Belgrade; Albanian; media; NIN; Škeljzen Malići; academia;

Baton Hadžiu: Pre 1982. godine, Škeljzena Malićija je na Kosovu malo ko poznavao kao čoveka od pera. Često se navodi da vas je u svet pisanja, debata, ali i politike uvelo otvoreno pismo objavljeno u beogradskom nedeljniku NIN. Otvoreno pismo upućeno srpskom akademiku Pavlu Iviću vas je nateralo da izađete iz školjke anonimnosti. Zašto ste u stvari napisali to pismo?

The Notebook of Robi K.: Case Stepinac

Bilježnica Robija K.: Slučaj Stepinac

Author(s): Viktor Ivančić / Language(s): Croatian

Keywords: literary text; Yugoslavia; Croatia; Viktor Ivančić; Alojzije Stepinac;

Mi smo bili kod mog dida na Šolti. Dida je u dvoru sidijo na lingeštulu i čitao je novine. Tata je sidijo za stolom i popravljao je sa kacavidom šuko šteker. Mama je sidila do njega i čistila je fažolete. Ja sam sidijo na podu u dvoru i slagao sam nogometne slije. Dida je okrenijo stranicu od novina i vrtijo je sa glavom. Onda je on rekao: „Ja ne razumin, majkemi, šta se svi pale na ovog Stepinca! Pa on je bija dobar sa ustašama!“ Ja sam dida pitao: „Ko je Stepinac?“ Dida je rekao: „Neki pop šta je bija dobar sa ustašama!“

Hey Slavs, You're Still Alive

Hej Slaveni, još ste živi

Author(s): Boris Dežulović / Language(s): Croatian

Zvao me nekidan u dva iza ponoći Kožo da ispriča vic. Ima on taj običaj, zovne u gluho doba noći iz kafane da ispriča vic. Elem, ispustila Jugoslavija dušu, pa se ožalošćena djeca okupila na ostavinskoj raspravi da vide tko je što naslijedio: Srbi, jasno, dobili i Tita i vojsku i pare, Hrvati državnu i partijsku birokraciju, a Bosna – Hrvate i Srbe. I, naravno, fudbal.

Write It, Zeni!

Napiši to, Zeni!

Author(s): Shkëlzen Maliqi / Language(s): Serbian

Knjiga-dijalog Kosovo i raspad Jugoslavije prevashodno je namenjena javnosti Kosova i Albanije. Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, Baton Hadžiu, uticajni kosovski novinar i urednik štampanih i elektronskih medija (Koha ditore, TV Klan Kosova) s kojim već dugo godina sarađujem, počeo je da me ubeđuje da treba da napišem analitičku ili ispovednu knjigu o raspadu Jugoslavije iz kosovske perspektive, bez crno-belih klišea i romantike. Govorio mi je da priču o Kosovu i Jugoslaviji praktično imam napisanu u fragmentima, u objavljenim članicima. Samo treba da ih spojim u koherentnu priču. Odgovarao sam mu da je rano za to i da imam prečih obaveza.

Tombstone Togetherness

Nadgrobno zajedništvo

Author(s): Viktor Ivančić / Language(s): Croatian

Gradonačelniku Splita Ivi Baldasaru dogodio se jedan od najvećih dana u njegovu životu. „Ovo je jedan od najvećih dana u mome životu“, svečano je izjavio jučer, 22. lipnja, na Dan antifašističke borbe, na splitskome groblju Lovrinac, pred Spomen kosturnicom poginulim pripadnicima NOB-a, a zatim, jedva suzdržavajući suze radosnice, pojasnio zašto je tome tako: „Danas smo svi zajedno, antifašisti iz Drugog svjetskog rata i hrvatski branitelji iz Domovinskog rata, položili vijence na grobove onih koji su se borili protiv zla, protiv fašizma“. Rumen od uzbuđenja, širokim potezom desnice pokazao je prema učesnicima pomno režirane ceremonije i tronutim glasom dodao: „Pokazali smo da možemo, znamo i trebamo biti zajedno, da se možemo pomiriti… Mi jesmo svi zajedno baštinici naših djedova antifašista!“