Series:Peščanik - Jugoslavija

0.00 €

Četrdesetogodišnjica ustavne ikebane

Author(s): Žarko Puhovski / Language(s): Croatian

Prije točno četrdeset godina, 21. veljače 1974, Savezna skupština je u Beogradu usvojila novi ustav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Odluku je proglasio predsjednik Vijeća naroda Mika Špiljak, a prethodno je Edvard Kardelj (koji je predsjedavao komisijom za izradu ustavnoga teksta) obrazložio ustavne novine; sve je, barem naizgled, bilo kao i u ranijim ceremonijalnim prigodama – no, bio je to početak kraja (u pisanoj formi, štoviše). Usvojen je ustav koji je trebao demonstrirati novi koncept federacije podoban za fazu “zreloga socijalističkog samoupravljanja”, dokument koji je težio na inovativan (“specifično jugoslavenski”) način interpretirati kako federalizam tako i socijalizam, pa i nije neobično što je iz ove ambicije nastao najdulji ustav na svijetu (prije – i poslije – tu je dvojbenu titulu pridržavao indijski ustav s 395 članaka, 11 manje od jugoslavenskoga).

More...

0.00 €

Đeneralov i ostali antifašizmi

Author(s): Branislav Dimitrijević / Language(s): Serbian

I tako, Srbija je ponovo jedinstvena po nečemu. Ona nema samo jedan već dva anti-fašistička pokreta, a u budućnosti će možda imati i još po koji. A to je sve samo dokaz velikog idejnog bogatstva, šarolikosti, pravičnosti i demokratičnosti elite našeg naroda. Ta elita Srbe kandiduje za nagradu za naj-postmodernističkiju naciju, onu koja rehabilitacijom đenerala potvrđuje visok stepen postignutog pluralizma mišljenja.

More...

0.00 €

Školska istorija

Author(s): Dubravka Stojanović / Language(s): Serbian

Udžbenici istorije su u Srbiji, od početka ratova u bivšoj Jugoslaviji, menjani dva puta. Prvi put, u vreme Slobodana Miloševića, 1993. godine, u jeku rata u Bosni i Hercegovini. Drugi put, posle pada Miloševića sa vlasti 2000. godine, posle početka „demokratske tranzicije“. U oba slučaja motivi za promenu udžbenika bili su politički. Prvi put, promena udžbenika bila je posledica potrebe da se istorija koja se dogodila prilagodi istoriji koja je u toku, da se ratovi koji su se upravo dešavali stave u istorijski kontekst koji je trebalo da bude neka vrsta opravdanja.[1] Drugi put, promena udžbenika bila je rezultat nesigurne potrage za novim, demokratskim identitetom, koji se tražio, pre svega, u potpunom raskidu sa svim prethodnim paradigmama koje su se vezivale za „nenarodni režim“, pa samim tim, i za „staru istoriju“.

More...

0.00 €

Šta beše nesvrstavanje

Author(s): Vladimir Gligorov / Language(s): Serbian

Srpska spoljna politika zasnovana je na trostrukom nerazumevanju nesvrstavanja: ključni značaj politike prema Izraelu, beskorisnost kada je reč o unutrašnjoj stabilnosti i bezbednosti i irelevantnost u unipolarnom ili multipolarnom svetu. Kada danas neko pomene samoupravljanje, sećanje je, onih koji se sećaju, na dobra vremena. Ni razlozi za uvođenje toga sistema, a ni njegove neprirodnosti se više ne znaju. Isto se sada događa sa politikom nesvrstavanja. Zemlja je bila uticajna – to je ono što se stalno ističe. Ne govori se ozbiljno o razlozima za izbor upravo takve spoljne politike, ne ističe se njen stvarni značaj, ne cene se posledice i ne razmatra se da li je zaista ugled zemlje bio toliki koliki je bio zbog politike nesvrstavanja? Zbog toga, možda, ima smisla posvetiti nekoliko rečenica tim pitanjima. Na kraju još samo kratak komentar o politici svrstavanja u Evropsku uniju.

More...

0.00 €

Šta je ostalo

Author(s): Branislav Dimitrijević / Language(s): Serbian

Predgovor za knjigu Branislava Dimitrijevića: Potrošeni socijalizam – Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji (1950-1974), u izdanju Fabrike knjiga i Peščanika.

More...

0.00 €

Šta misli narod?

Author(s): Dejan Ilić / Language(s): Serbian

Od 59 mesta u britanskom parlamentu, koliko ide na poslanike iz Škotske, Škotska nacionalna partija (SNP) osvojila je 48 uzevši na nedavnim izborima nešto manje od polovine glasova izašlih birača – 45 odsto. To su anomalije jednokružnog većinskog sistema, koji, iz meni nepoznatih razloga, neki akteri iz opozicije ponovo traže da se uvede i u Srbiji, kao da smo sasvim zaboravili iskustvo iz decembra 1990, kada je SPS uzeo dve trećine parlamenta sa manje od pola glasova izašlih birača, u dvokružnom većinskom glasanju.

More...

0.00 €

Yubilej

Author(s): Dejan Ilić / Language(s): Serbian

Ima nečeg morbidnog u tome da se na rođendan žrtve pozove njen ubica da kaže da li je uopšte bilo razloga da ubijeni ili ubijena postoji. A upravo to će se dogoditi večeras, u jednom od studija javnog servisa. Dakle, o sto godina zajedničke države i razlozima za njeno (ne)postojanje govoriće uživo njen ubica Borisav Jović. On tu neće biti sam, naravno. Kao što učesnici u organizovanom zločinu nikada nisu sami. Pored njega, u studiju će sedeti i o žrtvi govoriti još i Čedomir Antić i Nikola Selaković. Cela zločinačka struktura je tu. Imamo dakle ubicu, imamo intelektualca koji podastire legitimacijski obrazac, to jest opravdanje za ubistvo, i poricatelja zločina, u slučaju da opravdanje ne bude dovoljno (ubedljivo).

More...

0.00 €

Yubilej – EU i Jugoslavija

Author(s): Dejan Jović / Language(s): Croatian

Stogodišnjica stvaranja jugoslavenske države bit će vjerojatno ignorirana u Zagrebu (osim naše konferencije), a u Beogradu će poslužiti za reinterpretaciju karaktera te zajedničke države. Jugoslavija je nastala iznenadno, jer se Austro-Ugarska raspala, čak i bez neke posebne volje i svakako bez velike zasluge Slovenaca, Hrvata i Srba koji su živjeli na njenom tlu (osim, možda, Gavrila Principa). Ona nije bila sasvim ‘slučajna država’, ali je mnoge zatekla i nisu znali što zapravo s njom da rade. To se vidjelo upravo u njenim prvim godinama, kad su se pojavile vrlo različite – i međusobno suprotstavljene – koncepcije jugoslavenstva. Nijedna nije sasvim prevagnula, pa su svi ostali – kao što je uvijek slučaj s kompromisima – pomalo nezadovoljni. Pitanje je bilo: hoće li graditi svoju politiku na tom nezadovoljstvu ili će dati šansu zajedničkoj državi. Povijest Jugoslavije je povijest neprekidnih pokušaja stvaranja novih kompromisa, a ne samo – kako danas mnogi tvrde – povijest stalnog sukobljavanja.

More...

0.00 €

Yubilej – Ja sam Jugoslovenka

Author(s): Mirjana Karanović / Language(s): Serbian

Ja sam rođena u Jugoslaviji. Ja sam Jugoslovenka. Mnogo puta posle raspada te zemlje pitala sam se šta sam to ja sada, pogotovo što je formiranje novih država bilo povezano sa odbacivanjem bilo kakve veze sa tom ‘komunističkom tvorevinom koja je bila tamnica naroda’. Biti Jugosloven tada i jugonostalgičar danas ima negativno i pogrdno značenje. Danas sam zvanično Srpkinja ili Srbijanka, već kako kome odgovara. Jugoslavija je imala važnu ulogu u formiranju moje ličnosti, mog odnosa prema ljudima, prema svetu koji me okružuje. Ona je neodvojivi deo mog identiteta.

More...

0.00 €

Yubilej – Napadaju nas zbog suradnje

Author(s): Jeton Neziraj / Language(s): Bosnian

Generalna i dominantna percepcija Jugoslavije na Kosovu vezana je uz koncepte represije i terora. Kad većina ljudi kaže Jugoslavija, oni misle na Srbiju. Pored toga, postoji i tendencija brisanja činjenice da je Kosovo uopće pripadalo Jugoslaviji, korištenjem naivne argumentacije tipa: ‘Možda smo bili u Jugoslaviji, ali bez svoje volje i želje’. Ovakvo razmišljanje dominantno je i u kulturnoj sferi, pa se i regionalna kulturna razmjena često percipira kao sumnjiva i opasna. Kada je 2011. godine Narodno kazalište Kosova pozvano da sudjeluje na festivalu kazališta beogradskog Ateljea 212, u kazališnoj sezoni koja je nazvana ‘NextYu’, svi mi koji smo pozdravljali suradnju napadani smo kao jugonostalgičari, ljudi koji žele vratiti ili stvoriti novu Jugoslaviju. To je, naravno, ovdje odmah interpretirano kao želja da se Kosovo ponovno pridruži Srbiji. Predbaciti nekom da je jugonostalgičar na Kosovu najveća je stigmatizacija, zato što automatski podrazumijeva prosrpski stav.

More...

0.00 €

Yubilej – Zajednički jezik

Author(s): Snježana Kordić / Language(s): Croatian

Zajednički jezik je postojao prije prve i druge Jugoslavije, a nastavio je postojati i nakon njih, što je sasvim razumljivo s obzirom da države mogu nastati ili nestati preko noći, dok jezik ne može. Jugoslavija nije pokušavala ustavom i drugim zakonima negirati jezičnu stvarnost da četiri republike imaju zajednički jezik. A današnje države to čine, kao da tvrdnju u zakonu da se radi o četiri jezika može poništiti jezičnu stvarnost, u kojoj Hrvati, Srbi, Bošnjaci i Crnogorci tečno razgovaraju. Očito je iz aviona da imaju zajednički jezik. Pa kad se u zakonima četiriju država negira čak i tako očita činjenica vidljiva svakog trenutka u sadašnjosti, jasno je kolika je tek spremnost nacionalističkih elita za negiranje činjenica iz prošlosti.

More...

0.00 €

Yu-retrovizor

Author(s): Mitja Velikonja / Language(s): Serbian

U priloženom tekstu pokušaću da učinim nemoguće: razmatrati Jugoslaviju iz perspektive „studija uspomena“, u ovom trenutku veoma propulzivne interdisciplinarne grane na produktivnom stecištu istorijske antropologije, sociologije vremena, kulturologije i tranzitologije. Odmah nalećem na niz problema. Koju Jugoslaviju razmatrati: onu dinastije Karađorđević (1918-1941), Titovu (1945-1991) ili Miloševićevu (1992-2006)? Ili sve tri u paketu? O kakvom će sećanju biti reč: kolektivnom ili ličnom? O kulturnom, političkom, o memoaristici, toj tako omiljenoj, a u odnosu na činjenice nepouzdanoj literarnoj vrsti? Hoće li tema biti zvanično, odnosno institucionalizovano sećanje, ili nezvanično, manjinsko: etablirano ili subverzivno? Usmeno, pismeno, snimljeno, okamenjeno u spomenicima i obeležjima, ili pak ono na mreži, na društvenim medijima? Sećanja iz prve, ili i iz druge ruke, odnosno ona preneta, preuzeta, „nasleđena“? Da li ovde spada tema o nostalgiji, baš kao i ona o antinostalgiji, slatka ali i gorka, teška, traumatična sećanja? Retro i repro kulture koje u aktuelnim kulturnim formama donose tragove sećanja na pređašnja vremena? Amnezija – ona spontana, ili druga, smišljena, sistematska? Sećanja kao sredstvo emancipacije?

More...

0.00 €

Za “ovu“ Jugoslaviju

Author(s): Ivana Momčilović / Language(s): Serbian

Danas, kada trideset godina nakon preciznog snimka “trenutka“ iz koga nam 1977. piše jugoslovenski nadrealista i komunista Marko Ristić zaključimo da i dalje živimo u istom (u pitanju su nominalne nijanse) “blokovskom, nasilničkom, militarizovanom, rasističkom, nacionalističkom, neofašističkom svetu u kome nema opstanka“, kao i da je rušenje jednog zida zazidalo, istovremeno, istim ciglama, na gomili i bez razlike, sva iskustva dosadašnjih revolucionarnih pokušaja, čini nam se više nego važnim vratiti se unazad, mnogo čemu singularnom iskustvu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije stvorene na principima revolucionarne, antifašističke borbe za narodno oslobođenje. Povratak Jugoslaviji, rođenoj u partizanskoj borbi naroda i narodnosti, koji su svoju pripadnost novoj naciji i novom, bez povratka na staro, iskazivali ne pripadanjem veri, naciji, tradiciji nego upravo prevazilaženjem svih postojećih determinanti i identiteta u potrazi za univerzalnim, nije samo poziv na povratak na staro. Naprotiv, Jugoslavija kao mesto samosvojnog iskustva iako verovatno danas predstavlja rukavac iz koga nema daljeg putovanja (putovanja u središte “te zemlje“), rukavac je na proplanku.

More...

0.00 €

Zakon protiv istorije

Author(s): Dubravka Stojanović / Language(s): Serbian

Poslednjih godina u Evropi je učestala praksa donošenja zakona koji propisuju narative o prošlosti, kojima se uspostavljaju „zvanična sećanja“, navodno po uzoru na zakone o zabrani poricanja Holokausta. Međutim, ispostavilo se da se ova nova vrsta propisivanja ispravnog govora o prošlosti može iskoristiti za razne vrste „pranja istorije“ i nametanje jednog i jedinog odobrenog mišljenja. Tu spada i kontroverzna Rezolucija Evropskog parlamenta o evropskoj svesti i totalitarizmu, kojom su 2009. godine u isti paket stavljeni fašizam, nacizam i komunizam. Ovo je pokrenulo velike debate i čitav pokret istoričara pod nazivom Sloboda za istoriju. Najveća istoriografska imena okupila su se oko ideje da je svako propisivanje istorijskih narativa u suštini ograničavanje slobode naučnog istraživanja i nametanje trenutnih ideoloških opredeljenja, što je suprotno principima slobode misli i izražavanja.

More...

0.00 €

Zašto je važan 9. maj?

Author(s): Srđan Milošević / Language(s): Serbian

Dana 9. maja 1945. fašističke falange, koje su opustošile dobar deo planete do tog datuma, konačno su poražene. Do sloma vojne moći fašističkih država i njihovih satelita i saradnika bilo je potrebno da prođe gotovo šest godina tokom kojih je živote izgubilo više desetina miliona ljudi (procene se kreću od 50 do 80 miliona ukupnih žrtava, a neke procene su čak i veće). Iako je rat na jugoslovenskom bojištu nastavljen i posle 9. maja, ovaj datum nam je ipak važan zbog svog univerzalnog odjeka. Naše lokalne specifičnosti na globalnom nivou nisu bile od većeg uticaja, premda su rečito svedočile o dubini sukoba unutar jugoslovenskog društva.

More...

0.00 €

Zemlja snova

Author(s): Todor Kuljić / Language(s): Serbian

Profil nekih knjiga bolje se izoštrava kada se kaže šta nisu nego šta jesu. Dakle, nešto o tome šta ova knjiga nije. Ideje i ideologije jugoslovenstava od nastanka do raspada Kraljevine Jugoslavije prof. Jezernik ne posmatra nostalgično, ali ih ne negira niti veliča. Skoro da je nevažno dodati da je knjiga jeretička u odnosu na današnja službena sećanja u regionu, jer ova nisu pouzdana merila kod tumačenja prošlosti. Neće se ništa važno o knjizi reći ni ocenom da je ovo alternativna istorija koja ne može ući u savremene udžbenike. Ni domaći udžbenici istorije, koliko god bili pluralni, nisu mera odmerenosti ni istoričnosti. Čak ni pitanje zašto je danas zaboravljeno izvorno jugoslovenstvo, romantično doba nacionalnog ujedinjenja, nije mnogo zagonetno? Ova pitanja danas se retko postavljaju u regionu i malo će ko otvoreno kao Jezernik reći da je šteta što nova nacionalna država nije stvorila Jugoslovene i bez nostalgije utvrditi da je nedostajao jugoslovenski nacionalizam.

More...

0.00 €

Zločin u skupštini

Author(s): Dejan Đokić / Language(s): Serbian

Razmirice, svađe i teške reči, koje su obeležile rad Narodne skupštine u Beogradu prvih meseci 1928, kulminirale su teškim zločinom koji se dogodio 20. juna te godine. Poslanik Narodne radikalne stranke Puniša Račić odgovorio je na verbalne uvrede pucnjima iz pištolja. Na licu mesta je ubio Pavla Radića i Đuru Basaričeka, a ranio je Stjepana Radića, vođu Hrvatske seljačke stranke (HSS), Ivana Granđu i Ivana Pernara. Sva petorica su bili poslanici HSS. Meci su promašili Svetozara Pribićevića, vođu stranke hrvatskih Srba SDS (Samostalne demokratske stranke). Nikada nećemo saznati kako bi ovaj događaj bio zapamćen da je među poginulima bio i jedan Srbin.

More...