„Ali“, još jednom i dosta
Copycat iz Kopenhagena se uspešno zapisao u istoriju sa dva ubistva i nekih pet ranjenih: ubijeni su režiser dokumentarnih filmova i čuvar sinagoge, ranjeni su policajci. Na tribini o slobodi govora bili su francuski ambasador u Danskoj i autor prvih karikatura o Muhamedu, koji već deset godina živi pod policijskom zaštitom, a bar dva puta su ga spasli u zadnjem trenutku. Na zvučnom zapisu događaja čuje se ženski glas koji na kultivisanom engleskom problematizuje ono „ali“, koje su svi u svetu što ih je pariski pokolj naveo da misle, prepoznali kao najozbiljniji problem razumevanja, tačnije prepreku, neku vrstu cenzure da se misleći suoče sa stvarnošću, svojim strahovima i svojom potrebom uravnoteženja: nazvala sam ih „poravnjači“. I dok žena razvija svoj argument, počinju pucnjevi, nekih dvadesetak. Kraj razgovora. No možda, i kraj neodgovorne „ali“ navike: grozota sveta u kojem živimo, u kojem se ljudi obezglavljuju pred kamerama, na obali mora i uz šum talasa u pažljivoj scenografiji, zaustavlja zauvek tu stvar. Ko je kome i kada naneo zla kao „razlog“ više ne može da se ozbiljno uzima u obzir: sada, svuda, svaka žrtva mora da se zabeleži i obradi shodno pravu, lokalnom i međunarodnom. Kroz užase ove zime smo odvratno brzo sazreli u humanizmu i ljudskim pravima.
More...
