Глумци као носиоци хуманистичке поруке у драмским делима Тодора Манојловића
Actors as bearers of a humanistic message in the plays of Todor Manojlović

Summary/Abstract: Рад ће се бавити фигуром глумца у програмским драмама Тодора Манојловића. Глумци и позориште, као основна преокупација у Манојловићевим драмама Пиеро надреалиста или свадба на месецу и Comedia dell’ arte, говоре о Манојловићевој потреби да разради и у праксу спроведе сопствену визију позоришне уметности. Тодор Манојловић пише метадраму и тиме антиципира постмодернизам у драмској књижевности. Ове драме настале су на почетку (1930) и на самом крају његовог стваралаштва (1963/64), a протагонсти у њима су глумци који се баве питањем позоришта, али и односом између сопствене индивидуалности и маске коју носе, тако да се могу сагледавати и као носиоци метафизичког у драмском опусу овог писца. Док се ове драме могу одредити и као позоришни трактати, с обзиром на аутопоетику која провејава кроз радњу и типске ликове, у првој драми Тодора Манојловића, Сну зимске ноћи, промишљања о позоришту нису присутна у правом смислу те речи, али се могу наслутити због природе самих ликова – лутке-манекена (у драми Дама) која оживљава и која се стога може повезати са марионетом, главним чиниоцем луткарског позоришта и жанровске одренице самог писца који ју је назвао „манекенском драмом”. Поигравајући се жанровима карактеристичним за драмску традицију, Тодор Манојловић пише модерне драме и овај рад ће, кроз њихову анализу и анализу ликова, као носилаца одређених поетика, покушати да деконструише иманентну драмску поетику Тодора Манојловића, али и изнађе дубље, алегоријске слојеве драма, на шта упућују типски ликови comediе dell’ arte, који су уједно и извођачи драме у настајању.

• Details
• Contents