Умеће тумачења Александра Јовановића
The Art of Interpretation by Aleksandar Jovanović

Summary/Abstract: И најповршнији поглед на библиографију Александра Јовановића нам је довољан да откријемо један парадокс. Овај критичар и проучавалац српске књижевности, који је од 1978. године до смрти (децембар 2021), био врло видљив и у књижевном и у јавном животу, све време је писао о прози (једно време је то чинио и као стални критичар листа Политика), а, на другој страни, објављивао је књиге у којима се искључиво бавио српском поезијом, посебно оном која је заснована на симболистичким поетичким претпоставкама, оном која је и тумача стављала у нимало удобан положај, захтевајући од њега да трага и за оним што се јавља само у некој врсти семантичког наговештаја, суптилне алузије, тананог активирања, како би Кирил Тарановски рекао, врло сложеног културно-историјског контекста и подтекста (монографије Поезија српског неосимболизма, Стих и памћење, огледи о Ивану В. Лалићу, Бориславу Радовићу, Алеку Вукадиновићу, између осталог).

• Details
• Contents