Сонети Мирослава Максимовића
Sonnets of Miroslav Maksimović

Summary/Abstract: Мирослав Максимовић је прву песничку књигу, Спавач под упијачем, објавио 1971. године и од тог тренутка до данас његово песничко дело је, потпуно логично, прошло кроз више еволутивних етапа, и кад је тематика, и кад је песнички поступак у питању, будући да је реч о песнику који је најпре показивао склоност ка сасвим модерним, готово неоавангардним тенденцијама, а онда се, у пуној зрелости, окренуо оном облику певања који има дубоке корене у српском књижевном наслеђу. Али постоји и једна константа у песничком свету Мирослава Максимовића, оличена у оданости овог песника сонету као облику са дугом историјом (овај облик се, наиме, у српској књижевности јавља код предромантичара и његово јављање може се повезати са уверењем да је тај облик „важан услов за настанак култивисаног пјесничког израза, дораслог и највишим умјетничким замислима”).1 Сонет је, у исто време, облик који, и у савременој српској поезији, има важно место, нарочито у поезији српских неосимболиста и њихових настављача, али и у поезији песника који су измицали иоле чврстим поетичким класификацијама (примера ради, Скендер Куленовић, Стеван Раичковић, Рајко Петров Ного).

• Details
• Contents