Мали прилог размишљању о академском шарлатанству
A Small Contribution to Thinking About Academic Quackery

Summary/Abstract: Сасвим бих могао да разумем да је читаоцима већ преко главе полемике о бошњачком националистичком дискурсу поводом Иве Андрића и наводном постојању, или непостојању, истог таквог српског дискурса, подстакнуте мојом књигом Битка за прошлост (2018), па ћу покушати да овај мали прилог ограничим на најнеопходније информације. У склопу те полемике Ненад Величковић објавио је на енглеском језику поглавље у једном зборнику у Немачкој 2020. године, у којем доказује тврђење Енвера Казаза да бошњачки националистички дискурс поводом Иве Андрића само потврђује и оверава оно што је о Андрићу већ раније рекао наводни српски националистички дискурс.1 Величковићеве аргументе детаљно сам анализирао у књизи Фантом у библиотеци: Постоји ли српски националистички дискурс о Иви Андрићу (2022). У тој књизи поставио сам Величковићу читав низ питања, која би сигурно представљала добру основу за расправу у којој би се могло утврдити ко је од нас двојице у праву: Величковић, који тврди да такав дискурс постоји, да је Казаз у праву, да „све што српско националистичко читање успут приписује Андрићу, бошњачко узима здраво за готово”2, или ја, који тврдим да тај и такав дискурс, који бошњачки националисти само преузимају и оверавају, уопште не постоји, и да је он измишљен како би се оправдао и искупио бошњачки националистички дискурс.

• Details
• Contents