Круг се затвара
The Circle Closes

Summary/Abstract: У тренутку када је – по повратку у Београд – почео да објављује сећања на предратну дипломатску службу, Црњански је постао део промењених историјских околности. Када је – 1951. године – објавио у емигрантској штампи своја сећања на Живојина Балугџића, краљевског посланика у Берлину, огласио се као лондонски бродоломник: без посла, као политички емигрант, са хипотеком пронемачког ангажмана, оскудног новчаног стања. Но, Црњански је морао бити свестан да одјеци које је изазвало његово писање имају политички и друштвени карактер. Дописница коју му је упутио Слободан Јовановић то је недвосмислено потврђивала: „Ја ћу оставити у рукопису један напис о Вама, с тим да се штампа, ако Ви после моје смрти будете писали о мени у овако пријатељском духу као о Б.” (ПР, I, 295)1 Поента о непријатељском духу којим је надахнуто писање Црњанског – изнета у ироничном тону – подразумевала је осетљивост грађанске интелигенције на његов подсмех. То значи да је препознат грађански свет као његова истинска мета. Отуд следи да је у писању Црњанског – и у емигрантској проказаности – живео предратни импулс личног обрачуна са грађанским светом.

• Details
• Contents