Српски Енценсбергер
Serbian Enzensberger

Summary/Abstract: Кад би требало у само неколико реченица да кажем како доживљавам поезију Драгана Јовановића Данилова, живог класика савремене српске књижевности (не само песника већ и романописца и ликовног критичара), вероватно бих се одлучио за следеће реченице: код њега поезија настаје од мањка, од недостатка, а не од вишка, као што се уобичајено мисли (тај се вишак уобичајено назива инспирација или екстаза). Знајући то, да се поезија рађа од мањка, песник лаконски каже: „Ништавило, то је империја”. Поезија је покушај да се савлада и олакша она ужасна мучнина коју човек осећа приликом сусрета и одвратног додира са светом, који је празан, империја ништавила. Поезија је, насупрот томе, експлозија створења у човеку, оно биће које је непоновљиво јединствено и које жели да смислом обоји цео бесмислени свет. Поезија је експлозија, процват бића, па због тога на једном месту у овом поетском избору песник каже: „Облак, то је врх неког сврдла, / а глава песника, нуклеарна глава. / Ти што ову књигу држиш у рукама, / моју главу у крилу држиш”.

• Details
• Contents