Нова српска проза и старе теоријске заблуде: карактеристике српске прозе на размеђи шездесетих и седамдесетих година двадесетог века и њено место у симултаној науци и критици
New Serbian Prose and Old Theoretical Misconceptions: The Characteristics of Serbian Prose at the Turn of the 1960s and 1970s and Its Place in Contemporary Scholarship and Criticism

Summary/Abstract: Рад има за циљ да издвоји основне поетичке карактеристике прозе настале на размеђи шездесетих и седамдесетих година двадесетог века, као и да предочи проблеме разумевања и третирања овога периода у оквирима симултане критике и науке. Указујући на проблем терминолошких одредница, усвајањем термина који користи и Љубиша Јеремић, рад ће проблематизовати и поједностављено тумачење нове српске прозе у кључу миметичких импликација, али и указати на ширу друштвену рецепцију у периоду њеног настанка. Одвајајући књижевно дело од референцијалне илузије, признајући слој препознавања као тек почетну позицију на којој књижевници овога периода граде сложену симболичку структуру својих дела, рад указује на маргиналне форме језика и наративне поступке који из овакве позиције проистичу. Анализирајући карактеристике које овај период баштини, рад ће истаћи нову српску прозу као једну од поетика које крче пут постмодернистичким тековинама.

• Details
• Contents