NA RAMENIMA PREDAKA
ON THE SHOULDERS OF ANCESTORS

Summary/Abstract: Belkinju su upucali prvu. Neka ostane među nama, te jeseni 1941. godine nisu cvetali neveni. Agent iz Uzajamnog životnog osiguranja Severne Karoline obećao je da će poleteti iz Mersija ka drugoj strani Velikog jezera u tri sata. Broj 124 bio je zloban. Pun jeda novorođenčeta. U romanima Toni Morison, pripovest počinje rečenicom koja upućuje na centralni motiv, centralni konflikt, na mesto gde se u priči nalazi bol. U Najplavljem oku, ona ukazuje na gašenje života, doslovno i metaforičko, usled nasilja koje trpi glavna junakinja. U Solomonovoj pesmi, to je motiv leta, metaforičkog, a možda i doslovnog, koji kasnije u romanu čini okosnicu potrage za porodičnom istorijom i lične transformacije glavnog lika. U Voljenoj, prva slika je duh ubijenog deteta i kolektivna trauma koju on predstavlja. U romanu Raj, u prvoj rečenici predočen je sukob koji se završava u krvi, a u kojem se sučeljavaju rasne hijerarhije, individualno i kolektivno, muško i žensko. Žene kao plen i lovina, te implicitni muškarci koji pucaju. Rasno mešovita grupa žena, nasuprot, kako kasnije saznajemo, strogo rasno definisanoj grupi koja dolazi da im presudi. Upucali, ne nužno ubili. Sve to iz samo nekoliko reči.

• Details
• Contents