We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
The paper with its topic is both correlated to meditative and philosophical characteristics of Ducic's essays and his contribution to literary criticism. Ducic is mainly glorified as a poet of abundant talent, however, with his essays he proves himself as a skillful expert of literary expression and one of the greatest stylists of Serbian literature.
More...
In Novosibirsk, the involvement of the local population in urban development and decision-making has been on arise in recent years. It is related to the activity of local civic organisations and their effort to promote participation and dialogue between the authorities and the local residents.
More...
Početak ljeta za gimnazijalca predstavlja vakuumski period života u kome, stavljajući prst na čelo, do iznemoglosti može citirati Sloterdajka govoreći: „Povukli su se bogovi i mudraci i ostavili nas same sa našom glupošću i polovičnim znanjem o svemu.“ Ukoliko sa takvom mišlju gimnazijalac naiđe na nekog od umnih ljudi našeg doba, obavezno će ga bar neko od njih posavjetovati da upiše PMF. Kažu da se isplati cio život provesti u traženju zajedničkog sadržioca. [...]
More...
Okončanje „American dream“-a, vréla bujne energije, velike neimarske nacije – sve je razorila besna ekonomska, socijalna i finansijska kriza, izronila upravo na tlu Amerike. U njoj su se srušile sve nade u još jedan „američki vek“. Alan Grinspen je upozorio samouverene Amerikance: „SAD nisu usamljeno ostrvo progresa i dobrobiti u svetu.“ Tako je razjašnjena američka utopija vladanja svetom. Potonula je u nepovrat nepokolebljiva vera u nadmoćnost američkog sistema vladanja i razvoja sveta. U ruševinama iluzija je zamrlo sanjarenje o planetarnoj misiji samozvane „božje nacije“, obavezne da čovečanstvo spasava nataloženog zla istorije. Brzopleto se može reći: Americi su, izgleda, zatvorena vrata imperijalne budućnosti. O tome će odlučiti stvarnost i vreme. [...]
More...
Prikaz/The review of: Dejan A. Milić: Dva cvancika/Two pennies; Itaka Beograd, 2014.
More...
Босна и Херцеговина су оно, што је Шумадија била до устанка, само са много више политичке орнаментике, коју чине „куфераши", жандарми, попови свих могућих вероисповести и трговачки путници. Шумадија је ипак ведра, весела, скоро насмејана, плодна и топла, светла, чак духовита: Босна је мрачна, намрштена, натмурена, гола и сиротињска, земља без осмеха, напаћена, намучена, у болу укочена и окамењена. Босна има свој нарочити ритам, свој нагласак, свој ход. Њени озбиљни, намргођени сељаци, испршених груди и увек гордо издигнуте главе, као да су израсли из планине, као да су одваљени, одломљени од стене и истесани из камена. Има једна чудна замишљеност, сјај неке далеке и давне, загашене ватре у њиховим мутним очима; у њиховим покретима, корацима и рукама има нечег грубог, суровог и елементарног; они су једна неизрађена, неупотребљена и неискоришћена сила, једна неречена реч, неизражено осећање, једна неиспевана песма, сакривена снага заковане природе и лудачки бес везаног ветра. [...]
More...
Онај до чијих небеских висина не допире вавилонски жагор лажљивих језика, али који и оданде слуша све поједине откуцаје људских срдаца, чуће на данашњи дан, са наше простране отаџбине, као свечано брујање једног огромног и челичног звона, звук једног јединственог, великог срца. Ниједног дана у години, ни на један празник, не јавља се тако победоносно у нама свима душа, те сваки осећа себе само као део велике народне душе, као капљу која се радосно губи у валовима моћног океана. Ми празнујемо Куманово, заручну славу Србије и Победе, ми славимо Први Децембар [Дан Уједињења], освит великог живота народног и државног, па ипак, данас осећамо да нам је Видовдан још увек најсветији празник. Је ли то анахронизам? Хоће ли, и треба ли, значај Косова временом да избледи? Је ли Видовдан само дан задушни, дан сећања на трагично изгубљено царство, само дан подушја и парастоса? [...]
More...
Високо изнад осталих учесника у сарајевском атентату уздиже се светао и јасан лик Гаврила Принципа. Његово име није потиснуло у позадину имена осталих саучесника у атентату само због оног тамног зрна које је баш из Принциповог револвера полетело и грозно пресекло тело аустријског престолонаследника, већ је, оно, поред тога, пуно неке мушке и горде смелости, избило напред, свакако, обасјано једним дубоким и снажним унутарњим животним решењем, које се није испољило толико у самом чину извршења атентата, колико у оном вечито будном и до кристалности јасном држању Гаврила Принципа пре кобног Видов-дана, а нарочито у његовом ставу на самом процесу и у тамници. [...]
More...
Пре пет година, приликом десетогодишњице видовданског атентата у Сарајеву, ја сам на овоме истом месту поновио још једном узроке и ток овог крупног подвига „Младе Босне“. Моја теза била је врло проста: атентат на аустро-угарског престолонаследника дело је национално-еволуционарне југословенске омладине у Босни, дело самоникло и непосредно као резултат тешких, неподносних политичких, економских и националних прилика у окупираним и анектираним покрајинама. Ко је изближе проучавао тадашње духовно и морално стање у Босни, или био сведок оних бескрајних врења у босанским политичким круговима, у босанском Сабору, међу босанском омладином, морао је доћи до истих резултата које сам ја дао на основу личних посматрања и проучавања. [...]
More...
У глувој ноћи свеца Вида, у мртвој, бога Вида поноћи, плес се игра сласти и бола, и што је неприродно, догађа се; удес се остварује. У устргнутој ноћи Видовог плеса покорава се природа и остварује се што бити не може; бели дан са црном ноћи осветљује и оживљује црни дан белом ноћи. И одиграва се драма судбине своје и гломазни епос сопственог напора, сопствене вере у провиђење, оживотворено сопственом вољом; на[т]човечном људском вољом. У Видовданској ноћи прогледавају слепи, у надиру материјалног сунца: зурећи кроз иглене уши у поноћном самосазнању, у поноћноме, дубокоме напору вере и воље, слепци и ослепљеници прогледавају. Таква је вера и паганско предање; али није да и истина није таква. Постоји страсни плес напора и вастрга воље; постоји падање у несвест од космичког ритма. [...]
More...
Пре четрдесеШ loguna, 28. јуна 1914, Гаврило Принцип и његови gpyloeu извршили су у Сарајеву атентат на аустријској пресшолона-следника Фердинанда, изражавајући на тај начин револт народа Босне и Херцејовине против аустроушрске окупације. Поводом 40-Годишњице oeol, за нашу најновију историју веома значајнох дошђаја, редакција „Политике“ објавиће ових дана известан бриј написа како би подсетила читаоце на ње1а и, илуструјући la, допринела свој део оној почасти коју младим револуционарима, члановима Младе Босне, указују данас сви југословенски народи. [...]
More...
Скуп истакнутих и јавних и културних радника Сарајева, у организацији Задруге уметника ликовне и примењене уметности, почео је дискусију о месту на коме треба поставити споменик Гаврилу Принципу. До јуна, када ће почети свечаности поводом 50-годишњице атентата, грађани Сарајева ће јавном анкетом одлучити о коначном месту где ће стајати споменик, који је данас привремено постављен на левој обали Миљацке, тачно прекопута историјског места. [...]
More...
Сарајево, Југославија, 27. јуна - Град чије је име постало синоним за атентат-убиство сутра има састанак с историјом. Људи у Сарајеву су дубоко свесни да је тај дан педесетогодишњица убиства надвојводе Фрање Фердинанда, догађаја који је покренуо [touched off] Први светски рат. Али, изгледа да они не говоре много о „атентату", како га зову, нити се у Сарајеву одржава било шта више од површне прославе. [...]
More...
Сарајево, Југославија, 28. јуна - Овај град од 200.000 људи у суштини је окренуо леђа младићима који су га учинили познатим пре 50 година, када су извршили атентат-убиство на аустријског надвојводу Фрању Фердинанда. Сузује пролио један старац. Четири плоче су откривене обележавајући сећање на чин који је покренуо [touched off] догађаје који су водили у Први светски рат. Одржано је неколико кратких говора. [...]
More...
Путник у потрази за историјом хрли на то место из хотела „Евро па“ у старој аустријској четврти офуцаних, отмених здања. Нема по тешкоћа да га нађе. Каже „Принцип", а дечак од 12 година води га на угао уске улице и Апеловог кеја, на десној обали реке Миљацке. „Принцип!“, каже дечак. Ту се у бетону тротоара налази пар отисака ногу који означавају тачно место на којем је деветнаестогодишњи Гаврило Принцип стајао пре педесет година, у недељно јутро, на дан Св. Вида, 28. јуна 1914, и испалио хитац који је убио надвојводу Фрању Фердинанда и био окидач за Први светски рат. [...]
More...
Као последица међународних услова под којима се догодило и региона где се збило, ниједно друго политичко убиство у модерној историји није имало такве тренутне последице као атентат-убиство на надвојводу Фрању Фердинанда од Естерајх-Естеа (Franz Ferdinand von Osterreich-Este), престолонаследника Хабзбуршког царства, од стране Гаврила Принципа у Сарајеву 28. јуна 1914. У његовој родној Босни, у којој се племенско друштво распадало под утицајем модерног колонијализма, Принцип је опалио из свог пиштоља не само на надвојводу, већ и на фасаду једног мирног, наизглед постојаног света. [...]
More...
Аустроугарско царсшво билоје већ 1914. осуђено на смрт. Билоје зрело да се само уруши. Због тога су српски политичари желели да одрже мир и били против насиља. Нажалост, били смо млади и у журби. На данашњи дан пре шездесет година у граду Сарајеву, у данашњој Југославији, скупина тинејџера је извршила атентат на надвојводу Фрању Фердинанда, престолонаследника Аустроугарског царства, и на његову супругу Софију. Управо је овај чин учинио Први светски рат неизбежним. [...]
More...
Сарајево, Босна и Херцеговина. Како се стогодишњица приближава, гроздови посетилаца су се збили на уличном углу музеја у сарајевском старом граду, који се налази тамо где је Гаврило Принцип потражио своје место у историји 28. јуна 1914, када је испалио хице који су убили надвојводу Фрању Фердинанда и његову супругу Софију, подстакавши [setting off] Први светски рат. Али, уза све узбуђено ћеретање туриста на тротоару где је деветнаестогодишњи Принцип испалио хитац из свог полуаутоматског пиштоља „браунинг", убивши педесетогодишњег наследника хабзбуршког престола и његову трудну супругу, постоји прожимајућа обичност у амбијенту. Мало тога изражава велику озбиљност атентата-убиства и његових последица: главне европске силе и њихове савезнице - Британија, Француска, Немачка, Русија и Хабзбуршко и Османско царство - како корачају у смакнутом поретку у рат. [...]
More...
Ali, ako vaši upravljad i njihova svita rado ćuše nogama one koji su se dokazali kao prijatelji ove nacije, i to bez vašeg protivljenja, sve svoje osmehe zadržavaju za vase neprijatelje. Sam Bog zna koliko ste propatili u toku rata od Austro-Ugaro Švaba, koliko su vam jadnu zemlju oni opustošili, opljačkali i na muke udarili, koliko su vam najbolje brace i sestara, izmrcvarili i pobili, zato što su bili rodoljubi. A danas vas te iste Švabe, isti oni nekadašnji Austro-Ugari, preplavljuju proizvodima i ljudima, a vi ih dočekujete raširenih ruku. Hiljade i hiljade Nemaca, Bečlija, čaki Budimpeštanaca mirno dolazi da kod vas stiče bogatstvo, a vi im to dopuštate. Predstavnike iste one Nemačke, koja vam je bila nemilosrdan neprijatelj i koja će to ponovo biti jednog dana, slavi „cvet“ vase prestonice koji se diči da je savremen. [...]
More...
Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 27. januara 2016. godine održano je XXII takmičenje u besedništvu studenata Pravnog fakulteta. Po mišljenju žirija Nenad Obradović, je bio prvi u kategoriji zadata tema i apsolutni pobednik, a apsolvent Mladen Striković osvojio je prvo mesto u kategoriji slobodna tema. U ovoj rubrici Hereticusa objavljujemo besede Nenada Obradovića i Mla- dena Stikovića. Link njihovih beseda je: Nenad Obradović/ Ненад Обрадовић – XXII takmičenje u besedništvu, Mladen Stiković/ Младен Стиковић – XXII takmičenje u besedništvu.
More...
