Видовдан Југославије
The Vidovdan of Yugoslavia

Summary/Abstract: У глувој ноћи свеца Вида, у мртвој, бога Вида поноћи, плес се игра сласти и бола, и што је неприродно, догађа се; удес се остварује. У устргнутој ноћи Видовог плеса покорава се природа и остварује се што бити не може; бели дан са црном ноћи осветљује и оживљује црни дан белом ноћи. И одиграва се драма судбине своје и гломазни епос сопственог напора, сопствене вере у провиђење, оживотворено сопственом вољом; на[т]човечном људском вољом. У Видовданској ноћи прогледавају слепи, у надиру материјалног сунца: зурећи кроз иглене уши у поноћном самосазнању, у поноћноме, дубокоме напору вере и воље, слепци и ослепљеници прогледавају. Таква је вера и паганско предање; али није да и истина није таква. Постоји страсни плес напора и вастрга воље; постоји падање у несвест од космичког ритма. [...]

• Details
• Contents