Keywords: Russia; 20th century; Vladimir Putin; sanctions; Ukraine;
Veliki engleski pisac naučne fantastike H.G. Wells, koji je sa kinematografskom preciznošću opisao putovanje jednog čoveka kroz vreme, propustio je da zabeleži veoma važnu stvar u svom romanu Vremeplov: posledice tog neobičnog putovanja na psihu putnika. Čovek je biće svog vremena. „Pokušajte da me otrgnete iz vremena! Garantujem vam, polomićete vratove“, napisao je pesnik Osip Mendeljštam pod Staljinovom vladavinom. Njega je iz vremena otrgnula tek nemilosrdna mašinerija Gulaga.
More...Keywords: Russia; Ukraine; media;
U svesti ljudi se ponekad stvaraju polja zatvorena za svest, koja psiholozi nazivaju „slepim mrljama“. To su obično sećanja na neku tragediju ili zločin, koja mogu da povrede ljudsku psihu i dovedu je do sloma. Svesrdnim trudom ruske propagande, u društvenoj svesti njenih građana i sama Rusija se pretvara u takvu „slepu mrlju“. Na federalnim televizijskim kanalima ima sve manje mesta za ozbiljne razgovore o njenim problemima.
More...Keywords: Russia; Ukraine; Greece; Germany; Angela Merkel;
U pitanju je sticaj okolnosti ili sudbina. U poslednje vreme u Evropi su se rasplamsale dve opasne krize. Jedna se tiče Grčke, čija bi ekonomska katastrofa mogla dovesti do evropskog i čak međunarodnog finansijskog sloma. Druga se tiče Ukrajine, gde bi ruska invazija mogla dovesti do evropskog i čak međunarodnog rata. One su veoma različite, ali u jednom su slične: obe zavise od odluka i diplomatije nemačke kancelarke Angele Merkel.
More...Keywords: Ukraine; Russia; revolution; cinematography;
Revolucije su bile važan deo mog odrastanja u dvadesetom veku. Ruska revolucija je bila omiljena lekcija u školi, mada sam je ja shvatao malo manje teorijski, jer je zbog nje moja porodica završila u Engleskoj. Roditelji mojih školskih drugova su mi pričali o seksualnoj i kulturnoj revoluciji svoje mladosti, koja je po njihovom mišljenju promenila svet. Imao sam 12 godina kada smo gledali direktan TV prenos pada Berlinskog zida. Izgledalo je kao da se ruska revolucija i šezdesete godine stapaju – svuda po istočnoj Evropi ljudi su preuzimali vlast od elita. Kasnije sam u filmskoj školi otkrio Ejzenštajna i shvatio da je revolucija promenila izgled stvari: CNN-ovi i BBC-evi krupni kadrovi „običnih“ ljudi na revolucionarnim ulicama Berlina, Moskve i Bukurešta, montirani sa uzbudljivom muzikom – kao da su bili preuzeti iz Krstarice Potemkin ili Štrajka. Televizija je prihvatila Ejzenštajnovo shvatanje gomile kao heroja, gde pomoću montaže mnoštvo ljudi postaje jedinstveno telo.
More...Keywords: Ukraine; Russia; war; aggression; 2022; oligarchs; sanctions; politics;
Prva i najočiglednija pouka koju smo izvukli iz konfiskacije bogatstva ruskih oligarha jeste to da Rusija u periodu pre 24. februara nije bila oligarhija, kao što su mnogi verovali, već autoritarna autokratija. Vlast nije bila u rukama malog kruga najbogatijih, već u rukama samo jednog čoveka. Da bismo izveli taj (prilično očevidan) zaključak, moramo se vratiti na izvorna obrazloženja za zaplenu imovine. Administracija Sjedinjenih Država je ove mere najavila pre početka rata, računajući da će oligarsi suočeni s mogućnošću gubitka bogatstva izvršiti pritisak na Putina da odustane od invaziju na Ukrajinu. Verovatno je većina oligarha na koje su mere usmerene (i onih koji su strahovali da će se naći na njihovoj meti) odlično znala šta ih čeka i gotovo je izvesno da su se protivili ratu. Ali, kao što se pokazalo, njihov politički uticaj je zanemarljiv. U ironijskom obrtu, kažnjeni su upravo zato što nisu imali moć.
More...Keywords: Ukraine; Russia; war; aggression; 2022; oligarch; society;
Takozvani oligarsi u Rusiji i drugim bivšim komunističkim zemljama, buržoaski su pandan onoga što je Marks zvao lumpenproletarijatom: nemisleća kohorta podložna političkoj manipulaciji jer njeni pripadnici nemaju klasnu svest ni vlastiti revolucionarni potencijal. Međutim, za razliku od proletarijata, lumpen-buržoazija koja se u ovim zemljama javlja krajem 1980-ih, kontroliše kapital – i to mnogo kapitala – zahvaljujući divljoj „privatizaciji“ imovine u državnom vlasništvu.
More...Keywords: Ukraine; Russia; war; aggression; 2022; Serbia; society; hypocrisy; politics;
Čitam što obično ne bih da bih razumeo. Pa, na primer, pročitam naslov kako je „Hrabro biti na strani Ukrajine, a časno biti na strani Rusije“. Ili tako nekako. Kako bi to trebalo razumeti? Za hrabrost čast nije neophodna, a časnost ne zahteva hrabrost – to bi bilo jedno tumačenje. Ako se to želi reči, u Srbiji postoji, ako dobro razumem, veliki broj časnih kukavica, i mali broj nečasnih heroja. A sva je prilika, imajući u vidu da je zvanična politika da se ne bude ni na jednoj strani, da ne nedostaju i nečasne kukavice. Naravno, ako se svejedno misli da su časni ljudi hrabri, a hrabri ljudi časni, onda je ovo što je rečeno lišeno smisla, mada i dalje ostaje zaključak da su ljudi koji određuju i slede zvaničnu politiku lišeni i časti i hrabrosti.
More...Keywords: Ukraine; Russia; war; aggression; 2022; logistics; losses; special operation;
Invaziju na Ukrajinu Rusija je odredila kao „specijalnu operaciju“. Masivna upotreba sile jeste operacija, ali ni po čemu specijalna. Nije ni klasična, u samoj zamisli to bi morala da bude negacija pozicionog rata. Nije ni munjeviti rat, kako je izgledalo na početku. Ništa se na tolikom prostoru, koji je ciljan kao teritorija pod potpunom okupacionom kontrolom, ne može završiti brzo.
More...Keywords: Russia; Ukraine; aggression; conflict; history; song;
Tako ponekad deluje. Krajem januara objavila sam na Peščaniku pokušaj podsećanja i aktiviranja mirovnog pokreta zbog pretnje ratom u Ukrajini, i tu navela Jevtušenkovu pesmu „Hoće li Rusi rat?“ u malčice pretećem izvođenju sovjetskog armijskog hora. Juče me je prijatelj obavestio da je negde u Rusiji uhapšen čovek koji je glasno puštao ovu pesmu… Optužena je i profesorka engleskog u srednjoj sportskoj školi negde u Rusiji, zato što je učenicima – mladim sportistima – objasnila da ne mogu ići na predviđeno takmičenje u Mariupolj, jer je on zbog bombardovanja nedostupan i neupotrebljiv.
More...Keywords: Russia; Ukraine; aggression; war; Serbia; international relations; politics;
Sasvim u duhu narodne poslovice da se prijatelj u nevolji poznaje, Marija Zaharova, zvanična predstavnica ministarstva spoljnih poslova Rusije, prekjuče je izjavila: „Beležimo i izjave srpske strane da im je Rusija prijatelj. Možda imamo različite poglede na prijateljstvo. Mi svoje prijatelje u teškim trenucima uvek podržavamo“. Uvek, Marija?
More...Keywords: Russia; Ukraine; aggression; war; Kiev;
Grad u koji sam sleteo iz Londona je alfa Kijev, jedan od dva moguća grada. Alfa Kijev je evropski grad, na tri sata leta Rajanerom sa Stansteda, Kijev za mini-odmor, za siromašne zapadne umetnike i rejvere, Kijev bankara i IT startapova, hipsterskog meteža, lepih fasada koje se polako obnavljaju, grad dobre kafe, beskontaktnih platnih kartica i vajfaja, i grad siromašnih predgrađa i sivih betonskih litica novih blokova zgrada na levoj, istočnoj obali Dnjepra.
More...Keywords: Russia; Ukraine; aggression; war; international relations; Turkey; China; energy; gas;
Rat u Ukrajini izaziva potrese u međunarodnim odnosima. Otvorena su nova pitanja o nacionalnoj bezbednosti Evrope, a energetska geopolitika je duboko uzdrmana. Pored toga, čini se da rat stvara nove podele između globalnog severa i globalnog juga, dok Rusija i Kina jačaju svoje strateške odnose.
More...Keywords: Russia; Ukraine; aggression; war; 20th century; Europe; conflicts; politics;
Nemojte mi zameriti što sam danas malo rastresen i sklon preispitivanju – a ako vam to smeta, nemojte kriviti mene, krivite Vladimira Putina. Najzad, nisam ja odlučio da izvršim invaziju Ukrajine, mesta s kog je moj deda pobegao pre bezmalo 140 godina. Koliko se sećam, tek kao odrasla osoba saznao sam da to mesto postoji. Ako baš hoćete za nešto da me optužite, mogli biste da kažete da sam većim delom svog života izbegavao Ukrajinu. Svi mi sad, na neki način, živimo unutar udarnih talasa izazvanih grotesknom invazijom koju je izvršio ruski predsednik i ratom koji se događa usred Evrope. Nisam još bio napunio godinu dana u maju 1945, kad se u Evropi završio Drugi svetski rat, čime su se okončale godine besprimernog pokolja na ovoj planeti. Milioni Rusa, šest miliona Jevreja, bogzna koliko Francuza, Britanaca, Nemaca, Ukrajinaca i – nabrajanje se može nastaviti… izgubili su živote u tom ratu, a još mnogo više ljudi je bilo ranjeno ili izmešteno iz svojih domova i života. Hitlerova Nemačka bila je pakao na zemlji. To je bila Evropa od kasnih 30-ih godina prošlog veka do 1945.
More...Keywords: Ivan Alexandrovich Ilyin; Russia; Vladimir Putin; philosophy;
Rus je pogledao u oči Sotoni, položio Boga na psihoanalitički kauč i shvatio da njegov narod može da spasi svet. Izmučeni Bog je Rusu ispričao priču o sopstvenom neuspehu. U početku beše Reč – nevinost i savršenstvo – i Reč beše Bog. Ali je onda Bog napravio dečačku grešku. Stvorio je svet da bi upotpunio sebe, ali se umesto toga uneredio i od stida se sakrio u mišju rupu. Prvobitni greh nije bio Adamov nego Božji: stvaranje nesavršenog. Došavši na svet, ljudi su doživljavali stvarnost i proživljavali osećanja na način koji se ne može usaglasiti s onim što beše um Božji. Svaka pojedinačna misao ili strast samo su učvršćivale Sotoninu vlast nad svetom.
More...Keywords: Russia; Ukraine; aggression; war; Serbia; Slobodan Milošević; Bosnia;
Prošlo je 30 godina… Nikada se za to vreme prošlost nije tako direktno sudarila sa sadašnjošću kao ove godine. Na 20. godišnjicu početka agresije na BiH došli smo u Sarajevo nas pedesetak stranih novinara i fotografa, koji smo uz Sarajlije delili mračne dane istorije Bosne i svedočanstva rata, opsade i masovnih zločina, koji su se sada ponovo vratili u Evropu. Bili smo tu da s njima razbijemo zaborav i amneziju Evrope, koja je bila željna da izbriše svoju sramotu i to tragično poglavlje svoje istorije, i koja se bila ponovo uljuljkala u nadu o Fukujaminom kraju istorije i večnom miru.
More...Keywords: Russia; Ukraine; aggression; war; westplaining; Eastern Europe;
Izraz westsplaining, vestsplejnovanje, smišljen je po uzoru na kovanicu iz savremene feminističke teorije mansplaining (man + explain) kojom se opisuje prikriveno seksistički manir snishodljivog, patronizujućeg muškog objašnjavanja ženskih prava i problema ženama. Izraz delimično odgovara terminu balkanizam Marije Todorove, odnosno orijentalizam Edvarda Saida – ukratko, vestsplejnovanje je kad zapad, arogantno i neovlašćeno, objašnjava istoku njegove probleme i prilike. Prim.prev.
More...Keywords: visual arts; Alfons Mucha; Ukraine;
Najmonumentalnije likovno delo koje za temu ima mit i istoriju svih slovenskih naroda, Slovenska Epopeja češkog slikara Alfonsa Muhe, sastoji se od 20 ogromnih platna (neka su 6×8 m) sa temama istorije svih Slovena, njihovih verovanja, rituala, simboličkih predstava i istorijskih događaja.
More...Keywords: Ukraine; Russia; aggression; war; global politics;
Ruska invazija na Ukrajinu uvela nas je u novu fazu ratovanja i globalne politike. Rizik od nuklearne katastrofe zatekao nas je u savršenoj oluji globalnih kriza koje se međusobno pothranjuju – pandemija, klimatska kriza, gubitak biodiverziteta, nestašice hrane i vode. Prilike su razotkrile bazično ludilo: u vreme kada je sam opstanak čovečanstva ugrožen ekološkim (i drugim) faktorima i kada bi rešavanje tih pretnji trebalo da bude prioritet u odnosu na sve ostalo, naš fokus se odjednom skreće – opet – na novu političku krizu. U trenutku kada je globalna saradnja potrebnija nego ikad „sukob civilizacija“ nam se vraća sa osvetničkom silinom.
More...