Reforma izbornog sistema u Srbiji: predlozi za dostizanje veće reprezentativnosti narodnih poslanika
Reform of the electoral system in Serbia: suggestions for reaching a greater representation of the people's envoys

Author(s): Vladimir Mikić
Subject(s): Politics, Law, Constitution, Jurisprudence, Constitutional Law, Public Law, Electoral systems
Published by: Fondacija Centar za javno pravo
Keywords: Public law; electoral system; reform; Republic of Serbia; suggestions; representativity; envoys; legal framework; constitution;
Summary/Abstract: Veća reprezentativnost poslanika može da bude ostvarena nizom intervencija u Ustav i predmetne zakone. Predložene izmene imaju za neposredni cilj dostizanje višeg stepena zastupljenosti određenih grupa građana u NS, ali i stanovništva Republike u celini. To je rezultat koji može da bude ostvaren samo svojevrsnim „oslobađanjem“ poslanika (i kandidata za poslanike) od postojećih „stega“ političkih stranaka čiji su oni članovi. Naravno, nije moguće (ali ni poželjno) svako raskidanje veze između stranaka i članova predstavničkog tela. Pošto stranke vrše važnu funkciju oblikovanja i formulisanja političkih težnji birača, pa samim tim i predstavljanja interesa građana u celini, učvršćivanje bližeg dodira između građana i članova NS može na elegantan način da bude ostvareno unošenjem izmena u postojeći normativni okvir, bez težnji za drastičnim ograničavanjem uloge stranaka u političkom (izbornom) sistemu. Funkcija reprezentacije jedna je od važnijih dužnosti poslanika, a važeći pravni okvir u Srbiji samo u izvesnoj meri nudi smernice za njeno verodostojno ostvarivanje. Stoga je, u svrhu njene što bolje realizacije, potrebno preduzeti mere kako bi poslanici (i kandidati na izborima za NS) bili „vidljiviji“ u očima birača i javnosti u celini. Neke od tih mera zahtevaju izmene URS i u njih su ubrajaju: (1) smanjenje broja poslanika sa 250 na 150 (ili 125); (2) konstitucionalizacija izbornog sistema (bez obzira na to da li bi on bio proporcionalan, većinski, ili mešoviti) kojom bi bila omogućena što bolja personalizacija sastava NS, kao i: (3) uvođenje zabrane održavanja izbora za NS ukoliko od datuma održavanja poslednjih izbora za predsednika Republike nije proteklo najmanje 180 dana, odnosno ukoliko predsednički izbori treba da budu održani u navedenom vremenskom periodu u budućnosti. Pritom, reklo bi se da NS ima obavezu da, nakon usvajanja ustavnih izmena dvotrećinskom većinom ukupnog broja poslanika (u skladu sa čl. 203 st. 3 URS), akt o promeni Ustava (po svim predmetnim pitanjima) dostavi građanima na izjašnjavanje putem referenduma, s obzirom da čl. 203 st. 7 URS predviđa da je NS „dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, ako se promena Ustava odnosi na (...) uređenje vlasti (...).“ Naime, struktura ustavnog dokumenta podrazumeva da se pod pojmom „uređenje vlasti“ podrazumeva izuzetno velik broj ustavnih pitanja, uključujući i ona čija je izmena predložena u ovom radu. Na nivou podustavnih opštih pravnih akata, potrebno je uneti izmene i dopune u postojeće zakonske propise koji se odnose na izborni sistem. Ovim izmenama i dopunama potrebno je uvesti sistem novčanog kažnjavanja za poslanike koji u nedovoljnoj meri vrše svoje poslaničke dužnosti i odrediti stepenovani izborni prag za koalicije stranaka (sa izuzetkom koalicija stranaka nacionalnih manjina), i to različit za dvočlane i višečlane koalicije. Zatim, preporučuju se zakonske izmene kojima bi bile uvedene kvote u svrhu ravnopravnije zastupljenosti nacionalnih manjina i svih delova teritorije Republike u NS, dok postojeće kvote za zastupljenost rodova treba povisiti sa jedne trećine na (najmanje) dve petine mesta na pojedinačnim izbornim listama (uz uvođenje korektivnog pravila o rasporedu mandata, kako bi željeni nivo predstavljenosti bio dodatno garantovan). Najzad, kategorija nosilaca izbornih lista na izborima za NS trebalo bi da bude ukinuta, ili, barem, njena upotreba ograničena tako da nosioci izbornih lista ne bi mogla da budu lica koja vrše istaknute državne funkcije. Izvestan broj predloženih rešenja preuzet je po uzoru na uporedne ustavne modele, ali posebno je važno to što su neki od preporučenih mehanizama već sadržani u zakonodavstvu Srbije koje se odnosi na izbore za lokalna predstavnička tela i na pokrajinske izbore, odnosno u ranijim predlozima opštih akata. Ovaj podatak predstavlja dobar pokazatelj, pošto se na osnovu njega može pretpostaviti da je reformu izbornog sistema u Srbiji moguće zasnovati na sintezi činjeničnih nalaza (autorskih preporuka) i pojedinih rešenja iz domaćeg pravnog okvira. Ipak, neki od najvažnijih elemenata reforme izbornog sistema zahtevaju izmenu postojećih ustavnih rešenja, od kojih bi se najznačajniji sastojao u određivanju konkretnog modela izbornog sistema u tekstu samog Ustava.

• Details
• Contents