НАЧЕЛО СПЕЦИЈАЛНОГ И ДИФЕРЕНЦИЈАЛНОГ ТРЕТМАНА У ПРАВУ СВЕТСКЕ ТРГОВИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
THE PRINCIPLE OF SPECIAL AND DIFFERENTIAL TREATMENT IN THE WTO LAW

Summary/Abstract: Тема рада је третман специјалног третмана у праву Светске трговинске организације (СТО). Принцип специјалног третмана у међународном праву, на коме почива и принцип специјалног третмана у праву СТО, почива на принципу суштинске, а не формалне једнакости. Описана чињеница заснована је на динамичком сагледавању једнакости у међународном праву, а самим тим и у праву Светске трговинске организације. Наиме, начело једнакости је правни стандард који се конкретизује у светлу датих околности. Инсистирање на формалној једнакости неће увек довести до једнаког резултата примене норме имајући у виду разлике у ресурсима и карактеристикама држава. Дејство принципа специјалног и диференцијалног третмана у праву СТО третмана је такво да норме права Светске трговинске организације добијају својство диференцијалних (асиметричних) норми. Ради се о нормама које установљавају различит ниво права и обавеза држава чланица, чиме се коригује дејство принципа једнакости и реципроцитета као начела права СТО. У коначном, принцип посебног третмана доприноси ефикаснијем остваривању циљева СТО, укључујући и корист за државе које прихватају да неразвијене и државе у развоју имају (привремен и обимом ограничен) повољнији третман у односу на развијене државе чланице. Са друге стране, неограничена примена принципа специјалног третмана није у интересу неразвијених и држава у развоју, нити је циљ per se: привременост и рестриктивност начела специјалног третмана представљају конституционалне елементе овог принципа у праву Светске трговинске организације; тиме се и признаје да у структури хијерархије принципа права СТО, принцип једнакости (еманиран у принципу недискриминације) има предност над принципом посебног третмана.

• Details
• Contents