Prozna polja
Prose fields

Summary/Abstract: Imao je tek dvadeset i šest godina i bio sasvim zdrav, pa se uskoro dovoljno osnažio da ga izvoze u baštu. Kao i svi ostali, i on je imao ogromno i neobjašnjivo poverenje u baštu. »E, pa, uskoro ćeš se dići, pa ćeš moći da sediš napolju u bašti«, govorili su usrdno ga posmatrajući, klimajući glavom ustranu s puno razumevanja. Da, izaći će... u baštu. Beše to prostrana bašta okružena starim, tamnim, gipkim, opojnim jelama, pa je mogao da sedi duboko pod njihovim kitnjastim čupercima, tamo u senci, sasvim daleko. Svima se činilo da će tamo, u bašti, moći s tim da se pomiri; da će mu tamo to lakše pasti. Možda u tome beše nečega od stare predstave o raju; postupno privikavanje čoveka na samoga sebe u smirujućoj, bezličnoj prisutnosti drveća, i trave, i zemlje, pre no što izađe svetu na videlo.

• Details
• Contents