Da deca ne umru
So that children don't die

Summary/Abstract: Postoji trajni, nepresušni romantizam. 4. juni, koji će, ubeđen sam, ući u najprisniju istoriju svakoga od nas, najveći je dokaz i izraz ovoga romantizma, našega prava na njega ali, i više, njegovog prava na nas. Ja se pitam: je li postojao u Beogradu, tog dana, čovek koji nije osetio da je potresen u samome svome korenu, u samoj osnovnoj tački svoje svakodnevne ravnoteže? 4. jun je, za mene, velika pesma, istinsko pesničko delo zato što je, kao najveća pesma, ugrozilo moju svakodnevnu sigurnost, ne samo sivilo u koje sam tonuo, već samu smrt ove sigurnosti. Odviše dobro znam da me nema bez moje ravnoteže i da ću je, ponovo, tražiti. Ali takođe odviše dobro znam da je apsolutna ravnoteža sama smrt, oseka na moru, gluvilo bez daška vetra, kad ja samo jesam, toliko jesam da više nisam, ja, zatvoren u mere apsolutno opisanog sveta, jasno definisanog, svedenog na tačne račune i proračune, zatvorenog u samoga sebe, bez izlaza.

• Details
• Contents