Zrnce zemlje rvacke na dlanu đačeta-nedoučeta
A grain of the Croatian ground on the palm of a young pupil

Summary/Abstract: Evo, nebeski perivoju neprigledni, što se u trenu ovom prid očima mojim beskonačan razastireš, Đačeta-Nedoučeta, što pola vika svoga u svojin, a drugu polovicu u tuđin provede mukam. Evo me na srid srice, na kraj kraja i na početku početka Dvora nebeski, koja zasluži milošću Višnjom što me u svom svetom i opravdanom gnjevu ne sprži i ne pridade ognju paklenom, kom nijedan oni uteći ne će, ne prizna li se Tvojim pred ljudima u vrimenu. A ja se, Đače-Nedouče, prizna Tvojim, Svevišnji, u onoj jadnoj dolini suza, koja imaše i svoju sridu, i svoj kraj i jedan i drugi, koji prošlost prozvašmo prvim, a budući vik drugim, toga jada i nenavidnosti ljudske.

• Details
• Contents