Из рукописа Стојана Вујичића (1933-2002): Исидора Секулић – преко преписке
From the Manuscript of Stojan Vujičić (1933-2002): Isidora Sekulić – Through Correspondence

Summary/Abstract: „Како [...] неко има савести и морала да после смрти неког великог човека штампа његова приватна писма, и износи пред очи и уши јавности један интимни свет?” – поставила је строго и енергично питање Исидора Секулић (1877–1958) у једном разговору 1955. године. Коју годину касније сам читао да је пред смрт спалила своју преписку – писма која је примала, као што је – чини се – уништавала све што би се односило на интимну страну њеног живота и стварања, остављујући за собом само завршене радове и бацајући чак вео и на оно што је замишљала у себи као намеру, никада неостварену, као и своју замашну свеску у коју је још као девојчица уносила идеје и планове и коју је – предосећајући свој скори крај – исто уништила као „поразно сведочанство о неизвршеним задацима”.

• Details
• Contents