Песма о Његошевој смрти
A Poem about Njegoš's Death

Summary/Abstract: Пре неких шездесет година, док сам био студент Београдског универзитета, послао сам уреднику цетињског „Стварања“ Мирку Бањевићу свој рад о песми Николе Берберовића из Боке Которске, посвећен смрти владике Петра II Петровића Његоша (Владике Рада). Песму сам записао од своје баке Василије Палавестра (1868-1948), рођене у мостарској породици Акшам-Војновића. Она је била добар ђак српске мостарске школе „под кошћелом“, па ју је црквена општина о свом трошку намеравала да пошаље у Женски институт краља Николе на Цетињу. Томе се успротивила њена мајка Стана (рођена Тошић), како не би остала сама и самохрана. Василија је била писмена жена коју памтим да је често, подвијених ногу, седела на сећији и нешто читала. Пред смрт је из савијене књиге читала приповетке Милована Глишића. Као млада девојка радила је о славама и о Божићу по кућама имућнијих рођака и издржавала себе и мајку везући ситан вез на танком, скоро провидном безу. Један такав подметач за чаше остао је до данас у нашој кући. Кад ми га је давала, Мáјка ми је рекла: „Очи сам ти, сине, изгубила, везући уз петролејку стотине оваквих везова.“

• Details
• Contents