Срећа пјевачка или Његош и пословица
Singer’s Happiness, or Njegoš and the Proverb

Summary/Abstract: У овом се спису покушава сагледати мјесто пословица у Његошевом дјелу, те напоредо с тим мјесто односно одсуство пословица у нашој усменој пјеванији, превасходно пословица иако ово промишљање нужно прелази на мудростно уопште. Мудростно пословиштво и пјесма усмена, као да су били и остали потпуно одвојени свјетови, па Његош као сљедбеник и настављач усменог пјесништва биће управо тај који ће срећно спојити лудостност јуначког пјесништва и мудростност пословиштва, чему, највјероватније, уз друге неке разлоге односно збирове, има се захвалити његов несравњиви пјеснички успјех. То нису једина два добра, у начелу неспојива, која је овај пјесник успјешно саставио, па је ту исто тако успјешан спој приповједног и проповједног, повијестног и приповијестног, датог и задатог. И као владар и као пјесник, Његош је покушавао да исправи и преусмјери своје племе јер су на извјестан начин били залутали и његов етос и његов епос. Иако је то за постављени задатак овога списа бочна тема, овдје се овлашно наводе и примјери тих залута, као и поредба истих јунака у народној пјесми и у пјесми Његошевој, са нагласком на преврату који је над затеченим стањем пјесник извршио. Будући многостран а не једностран, пјесник збира а не бира, збира мудрост, човјечност и јунаштво (што имали смо негда и у усменом епском пјесништву, али што је касније било затурено), те проналази заједничке коријене или чак међусобну замјенљивост многих вредности, па закључак овог списа и јесте да је управо спој мудростне и јуначке теме, те даље, проповједног и приповједног, и много чега другог, у начелу тешко спојивог, да је све то овом пјеснику успјело и тај успјех, спрам стајаћег епског израза срећа јуначка, заслужено носи назив – срећа пјевачка.

• Details
• Contents