Онда Сава стане пред мене
Then Sava stands before me

Summary/Abstract: Јуче смо кренули из Царског Града, преко Јариња, Рашке и Полумира, где је Свети Сава мирио завађену браћу, пут Долине јоргована, где је Стефан Урош I, у 13. веку, засадио јоргован чекајући невесту, Јелену Анжујску. Поздравили смо Немањину Студеницу, спустили се до Жиче, па преко Шумадије, до белог града и Храма Светог Саве, где још увек паљевина Синан-паше мирише на тамјан. Дошавши у равницу, спазисмо стопе патријарха Арсенија који И дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом у туђини окрену главу ка небу и завапи: Устани, Господе! Зашто спаваш, зашто лице твоје, Боже наш, одвраћаш од нас? Стигавши у српску Атину, ходасмо кроз векове. Путник Десанкине треће класе путовао је кроз јануар, време када је неке давне године гром загрмео на Светог Саву усред зиме кад му време није. Неко нас је благосиљао кроз векове, својом светачком руком, да добро кренемо, добро стигнемо и добро се вратимо.

• Details
• Contents