Како се непрекидно „пева о световима” у опусу Владимира Пиштала?
How Is It That Vladimir Pistalo’s Opus Constantly “Sings About Worlds”?

Summary/Abstract: Колико се сваким новим делом у креативном току списалачких трајања аутора који је у фокусу истраживања незаобилазно постављају и питања о евентуалним поетичким метаморфозама, или пак реакцентуацијама неких од претходно установљених усмерења, толико се неретко потоње међу књижевним постигнућима тумачи и као оно које од свих ранијих унеколико и пробира трасе утемељења текста и, тежећи ка извесном пресеку сумарног наткриљења, нуди један од потенцијалних путева и ка упоредним сагледавањима дотадашњег стваралаштва писца. Чини се да је управо Песма о три света, најновије романескно остварење Владимира Пиштала,1 у инспиративној ниши оних дела која и на микроплану резонирају дубоко заснованим макропоетичким упориштима укрштаја препознатљивости и иновативности, уочљивим и при контекстуализацијама целине сагледаваног књижевноуметничког рукописа.

• Details
• Contents