Андрићев „Слепац” и колебљиви тоталитет приче
Ivo Andrić’s “The Blind Man” and the Unstable Totality of the Story

Summary/Abstract: Рад испитује присуство различитих значења грчког појма „логос” у Андрићевој причи „Слепац”. Тај се појам појављује на два нивоа: симболичком и приповедном. Промена приповедачке инстанце доводи се у везу с оним што Андрић назива „свезнајућа прича”, а разматра се и у каквој вези са изрицањем и откривањем логоса стоји слепчева казна. Однос логоса и ауторефлексивности доводи до интерпретативног лутања. Оно што за слепог произлази из тога лутања, у Андрићевој причи пореди се са описом слепила присутном у Дидроовом Писму о слепима. Ни један ни други текст не успевају да одрже кохеренцију значења.

• Details
• Contents