У лавиринту поетских усека
In the Labyrinth of Poetic Cuts

Summary/Abstract: Поетичка комбинаторика Драгана Јовановића Данилова непресушни је извор креативности и израз истрајавања на бесконачно трасираном путу песничке трансформације. У раду се посматра неколико феномена, неколико лоптица, које у једном песничко-жонглерском дискурсу аутор поставља у текстуалне позиције (комбинације) из којих они звуче и значе другачије – онеобичава их. Семантички потенцијал појма кањона песник разрађује кроз значењске нијансе провалије, али и кроз тајну, огледало, смрт, сан и жене. Старост слика путем флоралне оцвалости, кроз односе генерација, мудрост и хармонију са смрћу. За Данилова је нихилизам, ништавило, плодно тло за настанак песме: на пролеће се гледа као на идеално доба за самоубиство, а у ништењу свакодневних појава налази се есенција бивствовања. Бинарна опозиција светлост/мрак посматра се како на нивоу песничких простора (град, таван, сопство), тако и кроз однос светог/профаног, дигнутог на метафизички ниво. Напослетку, тескобу и радост писања поета метафорично слика као дављење у сопственим исказима, бескомпромисно радикално спаљивање сопствених реченица и минуциозно песничко филтрирање – претакање стварности у песму.

• Details
• Contents