Кад форма почне да лебди
When the Form Begins to Float

Summary/Abstract: По природи грађе којом се бави – али и по начину на који је обликује – књига Мирослава Максимовића Бол (2016) представља јединствено остварење у српској поезији у посљедњих неколико деценија. Како сазнајемо из опширног прозног додатка пјесмама, Бол описује истинит догађај који се одиграо у Западној Босни 9. августа 1941. године, покољ у коме је потпуно затрта породица Максимовићеве мајке Стоје Узелац. У општем погрому Срба са територије НДХ у току Другог свјетског рата, тог дана је – од стране првих комшија, муслимана – на локалитету Дурџића гај побијено више од сто осамдесет православних житеља села Миострах у близини Цазина, укључујући шесторо Стојине браће и сестара (најмлађи Лука имао је свега двије године) и мајку Милку, док је отац Ђуро убијен неколико дана раније у породичном млину на Уни, а тијело му је бачено у ријеку. Најстарија од седморо дјеце, тринаестогодишња Стоја је том приликом рањена у надлактицу, а масакр је преживјела тек пуким случајем – мислећи да је мртва, убице су је, заједно са лешевима осталих жртава, сурвале у јаму Безданку, одакле је, сљедећег јутра, некако изпузала, да би се убрзо придружила партизанским јединицама на Грмечу. Физичка рана је временом зарасла, али је траума коју је преживјела наставила да је прогања до смрти.

• Details
• Contents