Шта нам то данас говори „Летопис матице српске”?
What Does the “Chronicle of the Serbian Motherland” Tell Us Today?

Summary/Abstract: Даме и господо, најлепше захваљујем што смо се данас саборно састали, овде, у Матици српској, како бисмо заједнички обележили „Два века Летописа Матице српске” као јединственог, тешко поновљивог, у околностима српске културе и непоновљивог, књижевно-научног часописа дугог, континуираног трајања. На самом почетку ове свечаности дозволите да започнемо са изношењем извесних података које би ваљало да не изгубимо из вида. Октобра 1824. године изашао је први број, тј. прва частица Сербске летописи, како ју је назвао покретач ове периодичне публикације, професор Српске православне гимназије у Новом Саду Георгије Магарашевић. Институционално посматрано, све је кренуло из гимназије коју је основала Српска православна црква, тј. Карловачка митрополија, а намењена је школовању српске омладине. Развој образовног система био је саставни део свеколиког конституисања и развоја српског грађанског друштва у Хабзбуршком царству, а тај развој је укључивао и развој штампе, новинарства, па и периодичних књижевних и научних публикација, тј. часописа. Први пример књижевног часописа појавио се још 1768. године, под насловом Славеносербски магазин, покренуо га је Захарија Орфелин, објавио је само први број, а више од тога није успео. Упркос тешкоћама са којима се врло брзо суочио, Магарашевићев подухват се добро примио, очувао се до дана данашњег, трајући двеста година, а искрено се надамо да ће и неке нове генерације српских књижевних трудбеника и стваралаца очувати овај часопис и у наредна два века.

• Details
• Contents