Два лица двоструког ероса: поетичка сродност Бранка Миљковића и Анице Савић Ребац
Two Faces of Double Eros: The Poetic Kinship of Branko Miljković and Anica Savić Rebac

Summary/Abstract: Рад се бави поезијом Бранка Миљковића и Анице Савић Ребац, на узорку избора песништва из њихових збирки Узалуд је будим, Порекло наде и Ватра и ништа, односно Вечери на мору. Главне тематске и поетичке одлике које ће бити разматране у вези са њима су: однос „певања и мишљења” (третман филозофског), деперсонализација поезије, третман мита. Може се рећи да се компаративним приступом у раду двоје аутора међусобно расветљавају. С једне стране, постављамо поезију Анице Савић Ребац у контекст епохе симболизма периода пре Првог светског рата и између два рата, што даје основ да се она представи и као претеча неосимболиста и постсимболиста друге половине 20. века. С друге стране, рад претендује да песникињу представи као претходника конкретно Миљковићевог чувеног поетичког пројекта интелектуализације поезије, као и тесних веза са орфичким митом и његовим еротолошким и космогонијским одликама. У контексту ове митске подлоге и тумачења које пружа Аница Савић Ребац у свом научном делу, биће схваћени и основни симболи митско-филозофског порекла у поезији Бранка Миљковића као што су светлосни мотиви, појавни облици мотива птице, наспрам њих празнина/ ништа.

• Details
• Contents