Роман као реплика света или његов продужетак
The Novel as a Replica of the World or Its Extension

Summary/Abstract: На прелому миленијума, у кратком периоду, Ђорђе Писарев је објавио два романа, Заверa близнакиња (2000) и Под сенком змаја (2001). Оба романа су сама по себи била интригантна, али овај други је носио и разлог више за повећано интересовање. Оно се односило на, рекло би се, промену парадигме у поступку изградње прозних светова. Роман Под сенком змаја дочекан је као још једно одустајање или замор од такозваног постмодерног начина стварања. Стекао се утисак, а и критички прикази листом су то констатовали, да је и најокорелији постмодерниста доакао, међутим, његове потоње књиге говоре нешто сасвим друго. Све у свему, можда је тренутак да коначно саопштимо шта је основна теза овог текста: наш аутор, као и сви добри писци, није писац једне парадигме, него стваралац своје поетике, а ако би је требало имановати, могли бисмо је звати уметношћу игре или комбинаторике. Или, да се послужимо Шеферовим термином: репликом света. Како сам пратио и пратим књижевни рад овог аутора, догодило се да пишем о оба романа. И, наравно, и ја сам делимично насео на утиске преношене од уста до уста, иако је само годину дана раније изашао роман који је по ко зна који пут с разлогом потврђивао утабани ауторов пут, али је доносио и понешто ново. Тада сам о оба романа написао приказе, који су говорили о истостима и разликама међу њима, потцртавајући, како сам тада видео ствари, велику промену. Али можда је најбоље да наведемо аналитичко-синтетичке аргументе из тадашњих текстова о романима за оба става, пошто је један од њих, Завера близнакиња, постмодеран, а други, Под сенком змаја, нешто сасвим друго.

• Details
• Contents