О спојеним и неспојивим судовима стварања и стварности
On the combined and incompatible judgments of creation and reality

Summary/Abstract: Доспевши до 144. стране романа Послије забаве Стеве Грабовца, награђеног НИН-овом наградом, прекореваш себе што ниси благовремено описао свој боравак у ауторовом Босанском Броду, градићу који је и главна сцена поменутог романа. Тамо си, наиме, приспео непосредно по окончању грађанског и верског рата у Босни и Херцеговини, с намером да, припомогнут Иваном Негришорцем и Војом Карановићем, представиш Летопис Матице српске и укажеш на његов свесрпски духовни видокруг. Твоје пригодно (и нужно патетично) слово о књижевним додирима овог краја са Летописом било је, на сопствено ти чуђење, накнадно и отуд жалосније, дефектно већ и отуд што се тог часа ниси сетио Воје Чолановића, родом из Брода, писца којег си волео и о којем си и писао. Роману ћеш се вратити, ако Бог да, у наставку ових забележака, а сад ћеш призвати у сећање само неколико утисака с тог необичног излета, које је ваљало на време спасти од полузаборава. Крив и себи и другима што ниси раније нашао времена и побуда за овај извештај, у којем, као свећа на ветру, само што није згаснуо и последњи пламичак, бележиш, ево, тек неколико стицаја и призора.

• Details
• Contents