Два есеја с поводима: Радован Ждрале и Сава Стојков
Two Occasional Essays: Radovan Ždralе and Sava Stojkov

Summary/Abstract: Необична је, а тако обична животна и стваралачка путања Радована Ждрала. У српској култури, у којој је најчешће на делу сценарио брзог трошења талената, те изражена нејака спремност на дуге и споре еволутивне процесе, он је показао не само то да његов књижевни опус може доста дуго да траје него и то да се његови стваралачки потенцијали преображавају на веома племенит и подстицајан начин. Тај преображај је подразумевао не само ширење видика у домену погледа на свет, него је укључио и проширење простора књижевне и уметничке изражајности. Тако је писац и културни радник не само проширивао тематске и морфолошке оквире свог књужевног опуса него је уз то постајао и вајар, па чак и учитељ животне мудрости која води ка човековој дуговечности. Оваква животна и стваралачка путања је необична јер прилично одудара од најизразитијег модела мишљења и понашања у српској култури, али је и сасвим обична утолико што је савршено природна и заснована на сталном ширењу видика које настаје као последица гомилања и прибирања животних искустава. Ждрале у том смислу стиче искуство и стари на леп и племенит начин. Или, како би то рекао Јован Дучић, човек може да остари или као ципела или као вино: Ждрале је одабрао да стари попут вина које и у позној старости, уз услов ваљаног одржавања и неговања, може да стекне неке сасвим нове, драгоцене квалитете.

• Details
• Contents