SPORAZUMI JAVNOG TUŽIOCA I OKRIVLJENOG I NOVI ZKP RS
AGREEMENTS BETWEEN PUBLIC PROSECUTOR AND THE ACCUSED AND NEW LAW ON CRIMINAL PROCEDURE OF THE REPUBLIC OF SERBIA

Summary/Abstract: Rad je posvećen stručno–kritičkoj analizi pitanja vezanih za pojedine vidove sporazumevanja javnog tužioca i okrivljenog kao nadasve specifičnih vidova postupanja u krivičnim stvarima u novom ZKP RS. Posmatrano sa aspekta strukture predmetna problematika je analizirana u okviru dve grupe pitanja i zaključnih razmatranja. Prva grupa pitanja tiče se opštih napomena o procesu reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije i mesta i uloge instituta sporazumevanja javnog tužioca i okrivljenog u reformi. Ključni zaključak analize ove grupe pitanja je stav autora o punoj kriminalno-političkoj opravdanosti ozakonjenja instituta sporazuma u procesu reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije. Druga – centralna grupa pitanja tiče se analize normativne razrade svakog od tri moguća vida sporazumevanja javnog tužioca i okrivljenog prema novom ZKP. Zaključak analize ove grupe pitanja je autorov stav da su pitanja vezana za normativnu razradu sporazuma (bez obzira o kojem njegovom vidu je reč) u novom ZKP RS, načelno posmatrano, u skladu sa većinskim stavovima naše, i ne samo naše, stručne javnosti i da su kao takva u skladu i sa suštinom i kriminalno-političkim razlozima koji su doveli do opštepoznatog statusa sporazuma u savremenom krivičnom procesnom zakonodavstvu uopšte. Međutim, za razliku od ovako načelno date ocene određeni, ne mali broj pitanja normativne razrade instituta, po stavu autora, nije na nivou očekivanog. Među ne malim brojem pitanja ovog karaktera posebno se ističu ona koja se tiču mogućeg obima primene pojedinih vidova sporazumevanja, sadržaja teksta sporazuma, vrste i iznosa krivične sankcije u zaključenom sporazumu, mesta i uloge lica oštećenog krivičnim delom u procesu zaključivanja sporazuma, uloge branioca u procesu pregovaranja i odlučivanja suda o sporazumu, trenutka procesnog aktiviranja suda, mogućnosti i osnova upotrebe pravnog leka u ovakvom jednom postupku i sl. No, i pored ovog autor konstatuje da se ni u kom slučaju ne može staviti pod znak pitanja opravdanost postojanja instituta. Nasuprot. I pored primedbi na način normativne razrade nekih od njegovih pitanja treba očekivati da institut zauzme još značajnije mesto na polju borbe protiv kriminaliteta i u Srbiji. Da i praktično postane jedan od važnijih instrumenata efikasnosti borbe protiv kriminaliteta i na ovim našim prostorima.

• Details
• Contents