NEKI PARADOKSI VIKTIMOLOGIJE U 21. VEKU
SOME PARADOXES OF VICTIMOLOGY IN THE 21ST CENTURY

Summary/Abstract: Zapažanje o nužnosti redefinisanja samog pojma kriminaliteta u novom svetu neoliberalizma i pratećih socijalnih utopija koje upućuju na minimiziranje uloge države i prava je navelo autora da pokuša da redefiniše i novu ulogu viktimologije. Koristeći kao primere krajnosti dva uočena i simbolički izabrana paradoksa – paradoks uticaja uloge žrtve na pojam protivpravnosti krivičnog dela i paradoks naoružane žrtve, učinjen je pokušaj potrage za mestom žrtve u savremenom kontekstu viktimologije. Primećuje se da klasično krivično pravo ne reaguje na realnost žrtve, ostajući u nedopustivo konzervativnoj ulozi. U razradi primera se pominje kao kontraparadigma novi paradoks – ideja promocije naoružane žrtve u cilju samoodbrane, uz viktimološko pitanje da li će žrtvama biti bolje ako su naoružane? U kontekstu redefinisanja pojma kriminaliteta i uloge žrtve nezaobilazni su pojmovi države blagostanja i neoliberalizma kao termina koji označava primarnim „spontani poredak“ koji podrazumeva samoograničenje prava u korist „nove“ organizacije društva i tržišta. Tako neoliberalna utopija pokušava da predloži i stvori sintezu slobodnog tržišta i „bezbedne“ države. Uloga ovog koncepta u savremenom krivičnom pravu i kriminologiji nije dovoljno zapažena i objašnjena. Može se reći da je upravo utilitarizam, kao novi način „mišljenja“ nesumnjivo okrnjio značenje načela zakonitosti. Stoga bi se moglo zaključiti da pristup krimi nalitetu mora pronaći nove instrumente efikasnog funkcionisanju u (ili nasuprot) neoliberalnom duhu i društvenom modelu, ili će u suprotnom i samo krivično pravo postati ritual lišen vrednosne komponente.

• Details
• Contents