ДАТИВ У ГОВОРИМА МЕТОХИЈСКО-КОСОВСКО-СЕВЕРНОШАРПЛАНИНСКОГ АРЕАЛА
DATIVE IN THE SPEECHES OF THE METOHIA-KOSOVO-NORTH ŠAR MOUNTAIN AREA

Summary/Abstract: У ареалу који чине говори призренско-јужноморавског типа у јужној Метохији, јужном и централном Косову и северношарпланинском сиринићком говору, затим у три северношарпланинска говора, која су претрпела знатнији утицај оближњих македонских говора, флексивни датив није аналитизован у значењима намене и посесије. У значењу правца, управљености, флексивни датив замењен је аналитичким конструкцијама у северношарпланинским говорима, док су примери типа Идем как Урошевцу, трчале смо кəк Топлуве потврђени као факултативни у говорима призренско-јужноморавског типа. Флексивни датив овога значења потврђен је већим бројем примера у косовским говорима, док је у јужнометохијском делу присутан само у подримском говору. Опстанак флексије датива намене и посесије објашњава се тиме да је једини носилац граматичког значења оваквог датива граматички наставак, док је у предлошко-падежним конструкцијама носилац значења предлог. Облицима датива оба броја говори призренско-јужноморавског типа сродни су косовско-ресавскима (сину, јарету, жене; овема синовима, јарићама, старема женама). У северношарпланинском горанском и подгоранском говору у једнини именица -а деклинационог обрасца уопштен је наставак -и, у сретечком говору наставак -е. У дативу множине у горанском и сретечком говору није потврђен новији наставак -ма, па је љуђам, женам / женем, док су у подгоранском говору потврђена оба множинска наставка (женам / женама, синовам / синовима).

• Details
• Contents