Korišćenje veštačke inteligencije u krivičnom postupku i za potrebe krivičnog postupka
The use of artificial intelligence in criminal proceedings and for the purposes of criminal justice

Summary/Abstract: Osim što se mnogobrojna krivična dela, poput onih u sferi kompjuterskog kriminaliteta mogu izvršiti upotrebom veštačke inteligencije, brojni su i obrnuti primeri korišćenja raznovrsnih oblika veštačke inteligencije u legitimne društvene svrhe, nekada i u svrhe povezane sa primenom krivičnog prava, ali i radi otkrivanja, razjašnjavanja dokazivanja krivičnih dela. Ovo je neposredno povezano i sa osnovnim ciljem demokratske krivične procedure država koje se odlikuju vladavinom prava, a to je da se zakonito i pravično vođenim krivičnim postupkom omogući da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje propisuje krivični zakon. Kada se radi o upotrebi veštačke inteligencije u legitimne krivičnoprocesne, ali i u kriminalističke svrhe, značajno je pre svega, sledeće: 1) korišćenje veštačke inteligencije u cilju identifikovanja osumnjičenih, gde je posebno veliki značaj biometrijskih metoda identifikacije, koje se zasnivaju na upotrebi biometrijskih kamera; 2) upotreba veštačke inteligencije u cilju kriminalističke analitike, a posebno radi profilisanja nepoznatih učinilaca krivičnog dela, na temelju analize svih relevantnih podataka; 3) korišćenje veštačke inteligencije kao elementa određenih kriminalističkih evidencija i baza podataka; 4) korišćenje veštačke inteligencije kao tehničkog instrumenta za utvrđivanje određenih kriminalistički/krivičnoprocesno/krivičnopravno relevantnih činjenica koje se tiču konkretnih krivičnih dela, kao kada se na takav način preliminarno utvrđuje originalnost/autentičnost potpisa, postojanje određenih oblika falsifikata i sl.; 5) korišćenje veštačke inteligencije kao sredstva određenih veštačenja; 6) upotreba određenih kompjuterskih „alata“ u sferi veštačke inteligencije, podobnih za brzu analizu podataka pribavljenih određenim specijalnim istražnim tehnikama; 7) korišćenje veštačke inteligencije prilikom procene opasnosti od bekstva okrivljenog ili opasnosti od ponovnog izvršenja krivičnog dela, kada se radi o oceni (ne)postojanja takvih razloga za određivanje pritvora u krivičnom postupku, odnosno preduzimanje drugih mera koje proizlaze iz specifične „analizu rizika“; kao i 8) upotreba veštačke inteligencije prilikom vrednovanja značaja određenih okolnosti za odmeravanje kazne, pri čemu naravno, treba uvek imati u vidu da svaku krivičnu sankciju, pa i kaznu, izriče sud u okviru prava države na krivično sankcionisanje/kažnjavanje (ius puniendi), što uvek podrazumeva ključnu ulogu čoveka, kao sudije. Veštačka inteligencija može u tom pogledu biti od koristi sudiji tako što mu omogućava lakšu analizu svih relevantnih okolnosti, daje prikaz sudske prakse i sl., ali ona ne sme nikada da suštinski zameni čoveka.

• Details
• Contents