Komšija zove iz svog dvorišta: svrati na čašicu. Ili da ti prebacim čokanjče preko tarabe? Odbijam. Odlučio sam da sve što se ima dogoditi preživim bistre glave. Uzimam sekiru da cepam drva. Ništa kao udaranje po panjevima ne vraća snagu. Igra plamena u peći je očaravajuća. Jutros je prestala zima, a vanredno stanje je tek na početku.
More...
Vaistinu, ne prođe ni dan, a svi već kao basmu ponavljamo da je pandemija promenila svet iz osnova. Kakva je to promena, šta se, ko se tako fundamentalno promeni(l)o? Svakodnevni život naš, svakako: udaljavanje, maske, rukavice, da li da izađem ili ne (ravno biti ili ne biti); rad od kuće; škola – ima je stvarno, ima je samo virtuelno; zatvaranje, otvaranje. Da li je ta promena dobra ili loša? Za većinu ona je bar ograničenje: komfora, uživanja u društvu, privatnosti, emocija. Dakle, loša. Negde ograničenja nameće državna ili paradržavna vlast, negde ih namećemo sami sebi. Osnov samoograničenja ređe je altruističan – zaštiti druge od sebe, češće egoističan, zaštiti sebe od nepoznatog, od straha makar. Ponekad je promena dramatična kad postane lišenje sloboda na koje smo navikli čak i u ovakvom društvu.
More...
Ako se neko pitao kako bi postupila policija kada bi ga zatekla na ulici između 20 i 5, dobio je odgovor na video snimku iz Knez Mihajlove na kome se vidi kako dva policajca tuku čoveka koji je prekršio policijski čas. Na stranu sad opaske nekih komentatora o besmislenosti ove mere „kao da korona virus ima radno vreme“, ali ne mogu da se oslobodim pitanja o tome šta će biti sa beskućnicima.
More...
Organizacije civilnog društva upozoravaju gradske vlasti da hitno pruže elementarnu zaštitu hiljadama Beograđana koji i u vreme pandemije žive u napuštenim vagonima, šatorima, šupama i na ulicama. Jedino gradsko prihvatilište za beskućnike za njih je 8 meseci bilo zaključano. Govori Igor Mitrović, direktor humanitarne organizacije ADRA (Adventistički razvojni i humanitarni rad). Razgovor vodi Svetlana Lukić.
More...
Cisterna koja prevozi medicinski kiseonik iz istočne indijske države Džarkand u centralnu, Madja Pradeš, zaustavljena je 25. aprila u državi Utar Pradeš po prelasku granice. Tog dana je u Indiji registrovano više od 350.000 novih slučajeva kovida-19. Cisterna je imala kratak rok za isporuku, od nje zavise životi pacijenata na respiratorima. Vozač tvrdi da je policija preuzela cisternu u Varanasiju i odvezla je u Džansi. Pošto kiseonik nije stigao po rasporedu, umešali su se državni čelnici. Vlada države Utar Pradeš nevoljno se oprostila od cisterne, ali i dalje tvrdi da incidenta nije ni bilo. U drugom talasu pandemije Indija je ostala bez kiseonika.
More...
Izbore je jedva dobio, pa ipak se ponaša kao da je uhvatio boga za bradu, sklopio je savez s manjinskim zastupnicima, te čak jednom Srbinu dao mjesto potpredsjednika Vlade. I time tobože pokazao svoje evropsko, liberalno lice, a zapravo hrvatski premijer bez tih osam manjinaca i nije mogao sklepati svoju Vladu. Sa 76 ruku u parlamentu, što znači da nitko nije smio ostati doma, konačno ima vlast, novo-staru, tek sa sitnim kozmetičkim preinakama, smanjenim brojem ministarstava, ali se nije usudio, kao što je najavljivao, ukinuti nepotrebno i skupo Ministarstvo branitelja jer zna se kako bi reagirali veterani lišeni institucije koje će valjda još sto godina brinuti o njihovim beneficijama.
More...
Moguće je, uz sve podrazumevane ograde, demokratiju simbolički posmatrati u vrlo sugestivnim biblijskim, preciznije – hrišćanskim analogijama, odnosno kao svojevrsnu „sekularnu religiju“. Iako je demokratija i u svom ideološkom sadržaju neuporedivo racionalnija od bilo koje vere, ta simbolička analogija može da posluži za vrlo plastično objašnjenje o čemu se u toj „sekularnoj religiji“, zapravo, radi. Kroz personifikaciju demokratskih institucija, koristeći poznate motive sa kojima društvo živi, evo, već dve hiljade godina, moguće je demokratiju učiniti i shvatljivijom.
More...
U našem portunu su svi umrli od korone. Ostali smo samo ja i moja sestra Damjana. Nema više ni Bezmalinovića ni Šegvića ni Kragića. Nema ni Domazetke i Plazibatke iz prizemlja. Isto su takođe od korone skviknili moji mama i tata. Ja i Damjanica smo tili dašmo mamu i tatu sahranit na Lovrincu. Samo nije više na Lovrincu bilo mista od tu mač mrtvih. I plus su od korone riknili svi grobari. Onda smo ja i Damjanica tili dašmo odvuć mamu i tatu niza skale od portuna i bacit ih u komtejner isprid zgrade. Samo tu smo skužili da mama i tata su teški dvista kila i da ne možemo ih maknit. Onda smo mi ostavili lešove od roditelja u primaćoj i zaključali smo vrata sa vanjske strane. Posli sedan dana sam ja Damjani rekao: „Damjanice, ako ti nedostaju mama i tata slobodno otključaj vrata od primaće i pođi ih posjetit!“ Damjana je rekla: „Ali čin se približin vratima od primaće iznutra grozno smrdi!“ Ja sam njoj rekao: „Eto, znači da ti ne nedostaju!“
More...
Učiteljica Smilja je sa maskom priko face stojala kod svoje klupe. Ona je koljački gledala nas rulju u razredu. Na učinoj klupi su bile ispravljene zadaće iz hrvackog. Učiteljica Smilja je rekla: „To šta san ja u ovin zadaćama čitala, to je majkemi za bogu plakat! To pas s maslom ne bi izija!“ Mi smo svi šutili i sidili smo popišmanjeno. Onda je uča rekla: „Dok san ovo doma ispravljala, časna rič san svako malo išla u banju izrigat se! A kad bi se izrigala, onda bi se pitala – gospe moja, zašto su od sve dice na svitu najveći debili upali u moj razred? Šta san ja bogu zgrišila da me tako kaznija?“
More...
Moj dida sa Šolte je sa drugom ruljom čekao isprid ambulanti za dobit vakcimu. Sa njim je bijo onaj njegov frend barba Tonino. Barba Tonino je didi rekao: „Ako ovi tupamarosi misle da ja neman drugog posla nego ćukit isprid ambulanti i čekat cjepivo, skroz su u pravu!“ Dida je rekao: „Buden li mora čekat još uru vrimena, toliko ću popizdit da ću čekat još uru vrimena!“ Samo onda je izgibala neka teta sa spiskom i prozvala ih je. Moj dida je ušao u livu ambulantu. Barba Tonino je ugibao u desnu.
More...
Mi obitelj smo u nedilju išli u goste kod mog dida na Šoltu. Mama i tata su nosili borše i kese sa spizom. Ja i moja sestrica Damjana smo trčkarali oko njih. Onda je tata kad smo došli na podan didine kuće išao da će otvorit kapiju. Samo kapija od didine kuće je bila zaključana. Tati je uletilo čudilo: „Vidi zaključano, jebate! Ali je staro prdilo digdi otiša?“ Mami je isto uletilo čudilo: „Di bi otiša, pa on nikad nigdi ne ide! A i da ode, sigurno ne bi zaključa kapiju, to se na Šolti ne radi!“ Tata je pitao: „Pa koji je onda klinac?“ Mama je spustila boršu na pod i viknila je: „Čako!!! Alo, čako, jesi doma?!“
More...
Ja i moja mama smo bili u Konzumovoj poslugi. Mi smo sa maskama na ćunkama čekali red kod blagajne. Isprid nas su do blagajne bile dvi tete. Iza nas su u redu bili dva barbe. Na blagajni je bila ona teta Biserka. Mama je lupkala sa kažimprstom po drški od korpe. U korpi su bili kruv i mliko i deset deka parizera. Onda sam ja zakašljao se jer pošto me je zaškakljalo u grlu. Mama je pogledala u mene sa strogoćom i rekla je: „Daj, malac, skini masku kad kašlješ, jebemu sveca! Cilu ćeš je zaslinit! Pa ne mogu ti je svaka dva dana prat!“ Dvi tete od isprid su zakolutačile sa očima. Ja sam rekao: „Dobro, mamac!“ Onda sam ja skinijo masku sa ćunke i zakašljao sam se. Tu je i barba od iza maknijo se korak unazad i raskobečijo je oči. On je mami rekao: „Obratno to triba, gospođo!“ Mama je njega pitala: „Šta obratno?“ Barba je rekao: „Triba se baš držat masku na ćunki kad se kašlje! A ne je skidat!“
More...
Na vratima od šjor Bepove konobe na Šolti je pisalo „Zatvoreno zbog korone“. Moj dida i njegov frend barba Tonino su unutra sidili za stolom i drinkali su po travaricu. Plus su i drugi ekipa sa Šolte unutra sidili i drinkali su. Plus su neki igrali na trešetu i briškulu. Onda je onaj barba Franino šjor Bepa pitao: „Dobro Bepo, ako mi svi ovde kod tebe u konobi sidimo i pijemo, zašto si na vrata napisa da je zatvoreno?“ Šjor Bepo je njemu rekao: „A zašto si ti, Franino, uša u konobu ako na vratima piše da je zatvoreno?“ Barba Franino je rekao: „Ha, pa zna san da su svi unutra, iako piše da je zatvoreno!“ Šjor Bepo je rekao: „Ha, pa i ja san zna da će svi uć unutra i ako napišen da je zatvoreno!“ Tu je barba Franino tiltao sa očima. Šjor Bepo je njega pitao: „Aj priznaj, bil ti uša u moju konobu da je na vratima pisalo da je otvoreno?“ Barba Franino je rekao: „Naravski da bi uša!“ Šjor Bepo je rekao: „Eto! Ako ti ulaziš u svakon slučaju, šta te boli kurac šta ja pišen na vratima?“ Tu je barba Franino začepijo labrnju. Moj dida je utiho rekao: „Ovi otok je idealna verzija pravne države!“
More...
Moja mama je nazvala mog dida na Šoltu da pita da kako je i da šta ima novo. Moj dida je njoj rekao: „Kako ću bit, jebate, u teškom san kurcu od cile ove situacije!“ Mama je njemu rekla: „Dobro, čako, pa svima nan je sad malo grubo, moraš se strpit…“ Dida je rekao: „Šta ću se strpit, ženska glavo! Pa sve živo je zatvoreno! Ne radi Bepova konoba, ne radi Špirov kafić, nemaš nigdi poć za ubit dosadu… Nisan ima drugog izbora nego dovest kurve doma i malo se zabavit!“ Mama je cijuknila: „Čako?! Šta to govoriš?!“ Dida je rekao: „Govorin da san šteknijo televiziju i da gledan prenos sjednice vlade!“ Mama je rekla: „A to…“ Dida je rekao: „Bez brige! Stavija san i masku i goldun!“
More...
Ona učiteljica Smilja je nas u školi ispitivala matušu. Uča je rekla: „Al biće to malo teži zadaci, za bolju ocjenu! Zato je najbolje da sami se javite ko oće imat četvu ili peju!“ Tu smo mi svi rulja spustili glave i zapiljili smo se u parketić. Samo je ona štreberica Nela Svinjogojstvo dignila ruku. Uča Smilja je rekla: „Opet ti, Nela? Pa ti već imaš peju iz matuše! Nemoš dobit veću ocjenu!“ Nela Svinjogojstvo je rekla: „Zar nije veća ocjena od peje kad imaš dvi peje?“ Uča je zakolutačila sa očima i rekla je: „Okej, aj izađi na ploču…“
More...
Učiteljica Smilja je u školi rekla da ponavljaćemo gradivo iz poznavanja prirode i društva. Uča je rekla: „Saćemo sa par pitanja i odgovora utvrdit ono šta smo naučili juče!“ Mi rulja u razredu smo klimnili sa glavušama. Onda je učiteljica Smilja pitala: „Ako su zbog pandemije koronavirusa zabranjena sva okupljanja, ako na pirevima i sprovodima ne smi bit više od po tries ljudi, a na komenoraciji u Vukovaru se smi okupit pesto ljudi, s tin da ih se očekuje i masu više, šta to ustvari znači? Aj ti Nela!“
More...
Mi smo bili kod mog dida na Šolti. Tamo smo mi za stolom u kužinibacili se na marendu. Onda je didi zazvoncao mobitel. Dida je menirekao: „Malac, aj pliz stisni ga na spinkerfon, masni su mi prsti odpancete!“ Onda sam ja stisnijo ga. Na mobitelu je bijo onaj didinfrend don Joso. Don Joso je rekao: „Faljen isus i brujet od škrpine!“Dida je rekao: „Di si Joso, kućo stara! Kako zdravlje?“ Don Joso jerekao: „Dobro je, da kucnen u drvo! A ti?“ Dida je rekao: „Prva liga!Evo se baš fudran sa pancetom i kapulom! Imaću više vitaminanego Prva proleterska Dalmatinaca!“ Onda je don Joso rekao:„Nego, jesi čuja da nan je Tonino fasova koronu?“
More...
Bilježnica Robija K.: Zašto se cjepit?Moj dida je rekao: „Jeba ti takvi život ako se moraš cjepit da bi osta živ!“ Dida je to rekao onoj sestri Loris u Spaladijum areni. Dida je prije toga dvi ure čeka red u Spaladijum areni da dobije treću dozu vakcime. Onda kad je doša na red onda je sestra Loris uzela mu knjižicu i rekla mu je da se skine. Dida je skidao jaketu i rekao je: „Mislin, koja je tu logika, jebaga led? Ono, dođeš na ovi svit, bez da te iko išta pita, mater te rodi i odma ti reče: Evo, sinko, ja san te upravo rodila, dala san ti život, i sad se moraš svaka dva miseca cjepit da ne bi umra! Pa di to ima?“ Sestra Loris je punila inekciju sa cjepivom iz bočice i kolutačila je sa očima. Dida je rekao: „Mislin, zašto si se onda uopće rodija, jebaga jarac? Ono, dobija si život da bi se nonstop borija za život! Pa to je maksimalno glupo! Ispada da se čovik rodi i živi samo zato da ne bi umra od korone! I onda, ako ipak umre od korone, ispada da mu je život bija promašen! Pa di to ima?“
More...
Tokom većeg dela pandemije Australija je suzbijala širenje virusa kroz mere javnog zdravlja zasnovane na naučnim činjenicama, kao što su zatvaranje granica, otkrivanje slučajeva zaraze putem testiranja, praćenje kontakata, karantin, fizičko distanciranje, vakcinacija i, povremeno, lokdaun. Nažalost, lokdaun je poslužio za političko prepucavanje i emotivno uzrujavanje javnosti, što je ovu drastičnu meru učinilo simbolom svih drugih mera javnog zdravlja, koje većinom ne narušavaju lične slobode. Poricanje je ipak obeležilo pandemiju. Poricanje da se virus prenosi vazduhom, poricanje nauke, poricanje težine omikron varijante i poricanje šta stvarno znači „živeti sa kovidom-19“.
More...
Dok piše, svaki je pisac ostrvo. Daleko udaljen od bučnog kontinenta ostalog sveta, izolovan ne samo zidovima svoje sobe, ostrvo usred vremena i istorije. Ipak, svako ko je i pokušao da piše zna to, i ovde će me svi razumeti: svet nikad nije celovitiji, lepši i privlačniji nego u vreme kada ga se odričeš da bi o njemu pisao.
More...