20.00 €
... „Hrišćanstvo putevi i stranputice“. Leksikon crkvenih i verskih zajednica, sledbi i jeresi autora Dr.Romana Miza teologa, i grkokatoličkog sveštenika u Novom Sadu. Miz je autor više od 70 knjiga, te i ove knjige. Sa ovim delom koje privlači pažnju ne samo teologa, već i sociologa religije, popunjena je jedna velika praznina. Prvi put se srećemo sa obimnom knjigom koja govori o raznim sektama, odnosno sljedbama u okviru istoriskog hrišćanstva, odnosno Crkve. Čitajući knjigu lako će se doći do sledećeg zaključka: njen sadržaj u svemu odgovara njenom nazivu. Upravo zato izdavač, autor i urednica knjige g.Marijana Ajezenkol nisu ni malo pogrešili što su Mizovoj knjizi dali podnaslov: „Leksikon crkvenih i verskih zajednica, sledbi i jeresi“. Analizirajući pojavu jeresi autor se njome bavi od najranijih pa sve do današnjih vremena dajući nam pri tom njena osnovna teološka učenja koja se razlikuju od ortodoksnog učenja Crkve, odnosno od učenja njenih Sabora. Naše vreme kad su u pitanju pojave raznih neortodoksnih učenja ni po čemu se ne razlikuje od ranijih vremena. Uvek se išlo na to da se razbije jedinstvo Crkve, i oslabi njen uticaj u sekularizovanom svetu. I nažalost u tome se često i uspevalo, a što i knjiga jasno pokazuje na svojim stranicama. Naziv knjige „Hrišćanstvo putevi i stranputice“ može da se brani ne samo iz novozavetne već iz i svakodnevne perspektive. Novi zavet ne obuhvata samo pluralizam teologija, odnosno pluralizam raznih teoloških „puteva“ već u njemu se srećemo i sa različitim „doktrinarnim pozicijama“ kako bi rekao Leonardo Boff, svetski poznati franjevac u svome delu „Crkva, karizma i vlast“(...) ...Polazeći od svega toga i drugog šta nam Mizova knjiga prvo pokazuje? Čitajući je sami ćemo zaključiti da današnji hrišćanski svet muče razne „bolesti“, a na prvom mestu „bolest“ neslaganja oko važnih, i manje važnih teoloških pitanja. Međutim, Hristova Crkva uspela je sve to da preživi i zahvaljujući tome i danas je s nama u povesti. Ali, razmimoilaženja oko dogmatskih i eklezioloških pitanja i danas pogađaju Crkvu pa samo zato i znamo i danas za razne verske zajednice i istorijske Crkve. (...) Marko P. Đurić Reč sekta nije nejasna ali je dobila neko pežorativno značenje i bezmalo je proskribovana – nije se „primila” hrvatska reč sljedba koja bi bila bolji denominativ za brojne male zajednice i još brojnije denominacije. Ta atomizacija prati hrišćansku crkvu od njenog početka a statistika koju nude sociolozi pokazuje da je broj tih zajednica nekoliko desetina hiljada. Uostalom, za nekom paradigmom ne treba ići teškim putem – donatisti iz V veka su već klasičan primer: običan svet poniženih i uvređenih odbija crkvenu organizaciju i hijerarhijsku strukturu crkve. I to se ponavlja uvek ne drugačiji način – i traje do danas. Mirko Đorđević
More...
