TREĆI IZVEŠTAJ O MONITORINGU UNUTRAŠNJEG DIJALOGA O KOSOVU 16. januar – 15. februar 2018.
THIRD MONITORING REPORT OF THE INTERNAL DIALOGUE ON KOSOVO January 16 - February 15, 2018.

Author(s): Author Not Specified
Subject(s): Politics / Political Sciences, Politics, International relations/trade, Security and defense, Inter-Ethnic Relations, EU-Approach / EU-Accession / EU-Development
Published by: Forum za etničke odnose
Keywords: Kosovo; Internal dialogue; Brussels dialogue; Serbia–Kosovo relations; Political compromise; EU integration; Ethnonationalism
Summary/Abstract: U periodu od 16. januara 2018. do 15. februara 2018. godine unutrašnji dijalog karakterišu promenjene bezbednosno-političke okolnosti. Kulminaciju ove promene predstavlja ubistvo istaknutog srpskog vođe sa Kosova Olivera Ivanovića, zatim destabilizacija stanja na severu Kosova i među pripadnicima srpske zajednice na Kosovu, privremeni zastoj institucionalizovanog dijaloga i pojačano dejstvo međunarodnih aktera. U poslednjoj nedelji izveštajnog perioda došlo je do primetnog porasta zagovaranja članstva Srbije u EU, pa samim tim i normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Među predlozima koji imaju većinsku podršku i dalje dominiraju zagovaranja politike status quo i politike etničkog razgraničenja, pa i razmene teritorije. I dalje je snažno pristvo etnonacionalistilkih zagovaranja kao i primetno povećano zagovaranje takozvane geosrtaretške terminologije koja uključuje i „vojnu“ ili ratnu opcije. U ovaj diskurs se uklopio i nastupa minsitra odbrane Aleksandra Vulin, sa retorikom poput “trajno razgraničenje srpskog i albanskog naroda”, “adresa za Beograd je u Tirani, ne u Prištini”. Ovaj nastup je ostavio poseban utisak na javnost i zbog “bezbednosno – vojne ikonografije’ odnosno zbog toga što su ovom okruglom stolu prisutvala brojna uniformisan lica. S druge strane, predsednik Srbije, premijerka i pojedini članovi Vlade menjaju diskurs te ključne reči postaju „dijalog“ i „kompromis“. To ostavlja utisak da se odozgo nastoji da se jezik unutrašnjeg dijaloga iz jezika isključivosti i etnonacionalizma transformiše u jezik kompromisa. Međutim, za sada, u javnosti se stvara nejasna i u mnogome konfuzna, čak podvojena predstava o Kosovu i ciljevima unutrašnjeg dijaloga.

• Details
• Contents